Atomske navike

Atomic habits / James Clear

Ova knjiga mi je dugo vremena iskakala iz raznih preporuka, što domaćih, što stranih čitalaca, blogera, jutjubera itd, a kad nešto dovoljno često viđate, dobre su šanse da to nešto i poželite, te ja postadoh vlasnica pomenute knjige s neodređenom namerom da je jednog dana pročitam.

Januar i februar su mi bili meseci rezervisani za bolovanje (moje i dečje), pa sam prilično ispala iz štosa kada je reč o bilo kakvom radu i obavezama. Zbog toga sam pomislila da je pravi trenutak da se vratim u rutinu i posle neželjene pauze konačno pokrenem i vratim razrađenim, a potom uspavanim navikama.

Džejms Klir nas na početku upoznaje sa svojom situacijom i nesrećnom povredom s kojom je morao da se izbori (i koju je jedva preživeo), a potom nas polako uvodi u osnovnu postavku ove knjige, a to je da su male promene, ako se redovno sprovode, i te kako značajne i mogu dovesti do krupnih rezultata, navodeći primer britanskih biciklista (koji su od neuspešnih, zahvaljujući malim koracima, postali veoma primećeni na Olimpijskim igrama).

Ako uspešni i neuspešni ljudi imaju iste ciljeve, onda cilj ne može biti ono što razlikuje pobednike od gubitnika.

Klir nam objašnjava kako funkcioniše ljudski mozak, zbog čega se uporno držimo loših navika, a teško stičemo one koje su dobre za nas i na koji način bismo mogli to da ispravimo. Većina ljudi želi da više vežba, izbaci nezdravu hranu iz jelovnika, uštedi više novca, manje vremena provodi na mobilnom telefonu – sve su to najčešći primeri dobrih i loših navika, mada ima i onih kojima su banalne stvari poput pranja ruku i zuba izazov i moraju da stavljaju podsetnike da bi ih obavili. Primeri koje autor navodi su česti i daju na vrednosti ovoj knjizi (o kojoj inače nemam visoko mišljenje) i možda će nekog postaći da se zaista pokrene i ne ostane samo na čitanju. To je problem s ovim priručnicima – možete upasti u zamku da ih nagomilavate jer se tako osećate da bar nešto činite za doprinos boljem kvalitetu života. Poenta je u delanju – a Klir tvrdi da je dovoljno da, ako poboljšate navike za samo 1% (što može svako od nas), to mnogo znači na makroplanu (jedan procenat poboljšanja svakog dana na godišnjem nivou ispadne 37 procenata).

Knjiga je podeljena u nekakva poglavlja-celine (Uvod, Osnove, Prvi zakon: Neka bude očigledno, Drugi zakon: Neka bude privlačno, Treći zakon: Neka bude lako, Četvrti zakon: Neka bude zadovoljavajuće, Napredne taktike i Dodatak), ali to tokom čitanja nisam primetila. Nagrađivanje sebe ako učinimo da uvedemo naviku koja će nas unaprediti, a otežavanje sprovođenja loših navika (autor je naveo da vreme provedeno u gledanju televizije možemo smanjiti ako sebi otežamo tu aktivnost tako što ćemo svaki put izvlačiti kablove iz utičnice ili čak nositi TV u ormar) je mantra ove knjige. Nagrada ne treba da bude u konfliktu s navikom, dakako – ako držimo dijetu, nećemo se nagraditi čokoladicom već npr. masažom. Ako štedimo novac, nećemo plaćati ceo kablovski paket.

Navike su kao atomi naših života. Svaki od njih je osnovna jedinica koja doprinosi vašem ukupnom poboljšanju.

Navika je ponašanje koje se ponavlja dovoljno puta da bi postalo automatsko.

Čitajući ovu knjigu nisam saznala bogznašta novo – nisam znala za Didroov efekat (potrošački obrazac u koju nas uvodi jedan, za nas veliki korak i koji izaziva čitav niz postupaka koji se nadovezuju na njega), kao i da je čulo vida najveći katalizator našeg ponašanja (mada je sasvim očigledno kad malo razmislim). U nekim segmentima nismo evoluirali od pećinskih ljudi, pa nam je i dalje usađeno da štedimo energiju i da se pridržavamo zakona najmanjeg napora (otud lenjost i sklonost da stvari obavljamo uz što manje truda). Malo vam lakne kad saznate da i nije sve do vas, je l’ da? Zanimljiv je i ogled koji je sprovela En Torndajk u bolnici u Masačusetsu: naime, uočili su povezanost između kupovine vode u bolničkoj kafeteriji i njene dostupnosti. Dok flašice s vodom nisu strateški rasporedili na više mesta u kafeteriji, većina ljudi je kupovala sok. Novi raspored promenio je navike potrošača na nesvesnom nivou.

Okružite se ljudima koji imaju navike koje želite da imate.

Da ne bi bilo da mi knjiga ništa nije pomogla, sastavila sam listu stvari na kojima želim da poradim. Prošlog leta sam se odvikavala od koka-kole, što mi nije bilo lako, ali ne i neizvodljivo, tako da znam da i ostale štetne stvari mogu da se izbace ili bar drastično smanje (npr. kupovina čipsa). Volim da ustajem rano, ne pušim, ne pijem sokove i ne volim mnogo slatkiše, tako da ima stvari na kojima ne moram da radim, ali bih volela da sam proaktivnija i disciplinovanija. Kao jednu od stvari navela sam i da želim da gubim manje vremena na internetu čitajući stvari od kojih nemam koristi (npr. debata da li je bolji DM ili Lilly) i da manje novca trošim na nepotrebne stvari. Ne mislim da treba biti krajnje strog i odreći se svega, treba i uživati u životu, ali svakako mogu još da poradim na balansiranju i provođenju više vremena u sadašnjosti.

Rezime: Knjiga mi se nije svidela jer se autor isuviše ponavlja. Kako treba učiniti dobre navike privlačnim, loše neprivlačnim i još dve-tri teze provlače se kroz celu knjigu, odajući utisak da je ista pisana za osobe koje su, Bože me prosti, intelektualno ograničene. Sve je toliko uprošćeno, grafikoni kao da su pravljeni za decu, a autor često navodi i svoj sajt s kog se mogu preuzeti razne liste koje revnostan čitalac želi da popunjava i poveća sebi šanse da postane megauspešan. Ne cenim kad neko ni iz čega napravi nauku, ali izgleda da je to recept za uspeh u današnjem izdavaštvu. Opet, ako je knjiga zaista pomogla makar malom broju ljudi, to sasvim opravdava njeno postojanje. Ja joj ne mogu dati više od 2 Goodreads zvezdice.

Izdanje: Finesa Na samo izdanje nemam nekih zamerki, vizuelno je privlačno i korektno urađeno (povez, papir, lektura). Puna cena knjige je 1100 dinara; ne bih rekla da toliko vredi. Ako vam se čita, bolje da pozajmite od nekog.

Koje su navike na kojima vi želite da poradite?