La Bête humaine – Emile Zola
Ah, lepa je to izmišljotina, nema šta da se kaže. Ide se brže, ljudi su sad učeniji… Ali divlje zveri ostaju divlje zveri, i zalud će izmišljati još bolje mašine, ipak će u njima biti zveri.
Rubo i Severina su mladi bračni par iz Havra i na početku romana ih zatičemo na kratkom putovanju u Pariz, gde je Rubo imao nekog posla. Taj dan će se ispostaviti koban po njih jer će mlada žena nenamerno otkriti nešto što je dugo skrivala od supruga – da je njen kum i usvojitelj, ugledni predsednik železničke kompanije Granmoren, od Severine načinio svoju ljubavnicu kada je imala samo šesnaest godina. U Rubou će to saznanje izazvati nemerljiv bes, najpre usmeren ka ženi, a potom ka Granmorenu kog će poželeti da ubije. Isprva sam pomislila da se naslov Čovek zver odnosi na Ruboa i unutrašnju zver koju je odnos između Severine i njenog pokrovitelja izazvao, međutim, ubrzo sam uvidela da se u svim likovima ovog romana krije zver, pritajena, ali spremna da napadne.
Uz Ruboa i Severinu upoznaćemo mladog Žaka Lantjea koji će svojim očima videti ubistvo u vozu koji će projuriti pored njega – ubistvo koje postaje centralni pokretač oko kog se formira ova priča. Na trenutke sam se podsetila Tereze Raken, sjajnog psihološkog romana koji se takođe dotiče razarajućeg efekta koje ubistvo izaziva u odnosu muškarca i žene, pretvarajući ga iz ljubavi u mržnju i borbu za lični interes. I, dok u Terezi imamo trougao Tereza-Kamij-Loran, u Čoveku zveri ga sačinjavaju Severina, Rubo i Žak. Iako mi se prethodni roman više dopao, nalazim da nam je i ovde Zola pružio fantastičan uvid u duševno stanje svojih junaka. Ne smem zaboraviti još jednog junaka, na prvi pogled neobičnog, ali izuzetno važnog – u pitanju je voz. Kako su Rubo i Žak zaposleni u železnici i životi im se vrte oko reda vožnje, uviđamo da se itekako može razviti povezanost između čoveka i mašine i svojevrsna simbioza. Žak obožava “svoju“ lokomotivu Lizon i ima razumevanja sve njene ženske ćudi.
Od sporednih likova valja pomenuti porodicu čuvara pruge u Kroa de Mofrau – Žakovu tetku Fazi, njenu kćer Floru i Mizara, Fazinog drugog muža. Iako potpuno sporedan rukavac romana, zategnuti odnos Fazi i Mizara ostaviće utisak na čitaoca – Fazi je ubeđena da je suprug potajno truje kako bi se dočepao njenih hiljadu franaka, a svoju ulogu u daljem toku glavne priče odigraće i Flora, devojka zaljubljena u Žaka.
Porodica nije baš bila mnogo uravnotežena, mnogi su bili pomalo poremećeni. On je u izvesnim trenucima dobro osećao tu naslednu poremećenost; ne što bi bio slabog zdravlja, jer ranije je slabio samo iz straha i stida od tih napada, nego je to bilo iznenadno gubljenje ravnoteže njegovog bića, kao nekakav slom, kao procepi kroz koje se njegovo ja gubilo usred nekakve pare koja je sve izobličavala. Nije više pripradao sebi, pokoravao se svojim mišićima, pobesneloj zveri.
Uvid u psihu junaka ove knjige će nas neminovno navesti da se zapitamo u kojoj meri se u nama sadrži zver – verujem da postoji u svakome od nas u vidu nagona za destrukcijom, samo se razlikuje mera i stepen kontrole koji imamo nad njom. Uznemiravajuća pomisao, svakako. U romanu se pojam zveri najviše odnosi na Žaka i njegovu žeđ za ubistvom, ali i ostali likovi, uključujući naizgled naivnu Severinu, takođe kriju demona u sebi. Severina nije rada da sama prlja ruke, ali se ne ustručava da upotrebi žensku umiljatost i slatkorečivost kako bi drugog navela da uradi ono što njoj odgovara.
Čovek zver pruža potpuno drugačiji doživljaj u odnosu na Kod ženskog raja, roman koji sam čitala pre otprilike 3 meseca i koji će ostati bledunjav u poređenju s ostatkom Zolinog opusa (doduše, Nanu još uvek nisam čitala; vidim da je ovog leta u planu novo izdanje, pa ću se častiti za rođendan).
I, kad se iscrpen vratio, bio je sav bled, jer je osetio kako je smrt prošla kraj njega.
Policijska istraga, ljubavni trougao, sklonost ka kocki, natezanje oko nasledstva – kada se sve ovako nabroji, zvuči kao akcioni film, ali je Zola to na sebi svojstven način upakovao da i zahtevnijem čitaocu pruži, u najmanju ruku, prihvatljivo iskustvo, ne izostavivši uzbudljivu završnicu koju, naravno, neću otkriti. Na mojoj listi se roman smestio na 3. mesto, iza Žerminala i Tereze Raken.
Izdanje: Mastilo izdavaštvo, broš. povez, latinica, 323 str. Korišćen je stariji prevod Živojina Živojnovića.