Moja ljubav prema knjigama o Hariju počela je pre više od dvadeset godina, negde oko 2000. kada sam prvi put pročitala Kamen mudrosti. Ili bolje rečeno, progutala za jedno veče. Knjiga nije bila moja, a i nastavke sam uglavnom pozajmljivala iz biblioteke dok knjige nisu počele da se prodaju uz “Politiku“, tako da sam dosađivala mami da mi ih kupuje (i tako sam došla do prvih 5 knjiga, s tim što je Red feniksa izašao u 2 toma).
Kolekcija je otad malo-pomalo rasla, a ja sam prešla na Evro Giunti / Evro Book izdanja (jer ono s Politikom i nije bila legalna rabota, kako se ispostavilo, pa nisu objavili ceo serijal). Još uvek čuvam sva izdanja koja sam kupila i dobila, tako da su za Harija i družinu potrebne skoro 2 police kako bi se svi lepo smestili. Jer osim 7 knjiga i Ukletog deteta, morala sam da nabavim i ilustrovana izdanja (zasad ih ima 4), pa onda Hogvortsku biblioteku (koju čine Kvidič kroz vekove, Fantastične zveri i gde ih naći i Pripovesti Barda Bidla). Onda mi je iz čista mira dunulo da počnem da skupljam različita izdanja Kamena mudrosti, pa sam nabavila 2 izdanja na španskom (dovukao Đorđe), jedno na francuskom i jedno na nemačkom (poklon od mame), i jedno na grčkom (od tate). Onda sam ustanovila kako mi to ipak ne treba i odustala od daljeg skupljanja (eventualno bih mogla da kupim još jedno s Haflpaf koricama jer to nemam, ali da bude na engleskom).
Ilustrovanih izdanja za sada ima 4 (Kamen mudrosti, Dvorana tajni, Zatvorenik iz Askabana i Vatreni pehar) i knjige su celovite (nisu preporičane), samo što su obogaćene brojnim ilustracijama. Kako je Roulingova pisala sve obimnije knjige, pravi je izazov smestiti kasnije nastavke u nešto ovako. Jedan nepotreban, ali lep dodatak je Putovanje kroz istoriju magije, koji sadrži mnoštvo zanimljivih podataka o Hogvortsu, profesorima, neobičnim stvorenjima, faksimil rukopisa Dž. K. Rouling – ukratko, pravi bućkuriš od knjige. Kako je Evrobook, nažalost, otišao u stečaj, otvoreno je pitanje da li će se ilustrovana izdanja ponovo pojaviti kod nas (trenutno ima nekih ostataka na sajtu knjižare Leo Commerce).
Poslednji dodatak je ilustrovano izdanje Fantastičnih zveri koje sam kupila ove jeseni (oni scenariji po kojima su snimljeni filmovi me ne zanimaju, a to ionako nije Hari), a pored knjiga, imam i malu kolekciju šolja, kao i 2 pidžame i čarape. Iako sam prestala da skupljam HP stvari, nekako sam previdela da je to trebalo javno da naglasim, pa tako i dalje povremeno dobijem šolju ili tako nešto i bude mi glupo da kažem da mi ne treba. To je sad više zanimljivo mom sinu, a meni je dovoljno i onih sedam knjiga. Tako da, ako neko čita, znajte da ubuduće primam samo HP slatkiše. Knjige ne prodajem, da ne bude zabune (jer sam ovo pitanje dobila nekoliko puta).
Filmovi me nikad nisu očaravali jer sam ja u svojoj glavi sve to bila drugačije zamislila, ali sam ih svejedno gledala po nekoliko puta (a izbegavala sam ih i delom zbog toga što mnoge scene kao da su snimane u mraku). Sve šolje se redovno koriste (osim crnog kotlića koji stoji na polici), knjige su sve pročitane (osim ovih na španskom i nemačkom). U stvari, ne. Zaboravila sam na The science of Harry Potter, knjigu kupljenu prošle godine, čini mi se – nju tek treba da pročitam.
Serijal o Hariju Poteru spada u moje “comfort books“, knjige za utehu, i godinama su mi služile za razbijanje čitalačke blokade. U međuvremenu sam otkrila neke nove knjige, pisce i izmaštane svetove, tako da mu se više ne vraćam toliko često, ali će zauvek ostati lepa uspomena na deo mog detinjstva i osećaj da mi se, dok čitam Harija, ništa loše ne može dogoditi.