Dvoumila sam se da li da uopšte pišem o ovogodišnjem Sajmu knjiga jer sam utiske i fotografije već delila na svom Instagram profilu, ali hajde – ovde bar nisam ograničena brojem karaktera, a možda neko želi produženu verziju mog pohoda. Prošle godine nisam išla jer sam imala bebu od 3 meseca, a za odlazak na sajam treba vremena, a bogme i kondicije. Zato sam ove godine otišla dvaput (vidim da klimate glavom u znak odobravanja).
Ne mogu reći da nisam imala nikakav spisak jer uvek imam bar neki nacrt, nabacane naslove za koje sam zainteresovana, ali je on izgubio poentu. Na primer, od 10-12 zapisanih knjiga, uzela sam samo 2. Doduše, neke sam svesno preskočila jer im je sajamska cena identična onoj na sajtu, pa nisam videla potrebu da ih vučem kad mogu da ih naručim na kućnu adresu (Kosmos izdavaštvo, na primer).
Najpre sam obišla parter Hale 1 samo razgledajući, pa, kad sam se dovoljno zagrejala za kupovinu, popela sam se do Strahora, gde sam zatekla Aleksandra Tešića i kupila komplet o Milošu Obiliću (potpisao mi je sve tri knjige). Da je bilo rakije, verovatno bih kupila još nešto.
Prvi put sam posetila štand mlade izdavačke kuće Ključ, gde sam kupila Jedan razoren um i Ubicu. Volim da podržim ljude koje sam upoznala tokom dugogodišnjeg bivstvovanja na društvenim mrežama, a Trpkovići su vrlo simpatični i predani svom poslu.
Hoplit je zauzeo deo prilično neupadljivog štanda u parteru, ali ja njih volim, pa sam uzela nastavak romana Tri čoveka u čamcu, o psu da i ne govorimo – Tri čoveka putuju.
Karpos je izdavač kog sam otkrila pre koju godinu i najradije bih pokupovala pola njihovog asortimana, ali sam na kraju uzela samo More bogova (koje je na Sajmu koštalo 1700, a na njihovom sajtu 1749 din.). Merkala sam Vikinge, Aleksandriju i još ponešto o grčkim ostrvima, ali ću to drugom prilikom.
Lagunina izdanja skoro nikad ne kupujem na Sajmu jer ih nabavim tokom Noći knjige, ali sam slučajno otišla baš kada je Ante Tomić potpisivao knjige, pa sam kupila Ništa nas ne smije iznenaditi, koju mi je i potpisao. Mislim da je vrlo šarmantan, a njegove knjige mi dođu poput terapije. Geopoetika obično ima sniženje od 20%, dakle, cene su im iste kao na sajtu, ali sam shvatila da je sajam ipak sigurnija varijanta da ću kupiti neko njihovo izdanje jer nekako uvek prenebregnem taj njihov sajt. Veselo je kod njih na štandu i uvek se može naći nešto interesantno. Ja sam kupila Bajkovita čudovišta, Pakujem svoju biblioteku i Pakao. Otišla sam i na Sumatrin štand u nameri da kupim nešto jer imaju kvalitetna izdanja, ali sam (ups) slučajno kupila Darminu knjigu (s njima su delili štand) – Bodrijarovo Potrošačko društvo.
Plato i Tanesi su i ove godine u tandemu – i kod njih uvek može nešto lepo da se nađe, s tim što sam relativno skoro nabavila nekoliko njihovih knjiga, tako da sam ovog puta uzela samo jednu – Čitaoci iz Brouken Vila preporučuju. Razmišljala sam i o Luju de Bernijeru, ali, kako još uvek nisam pročitala Ptice bez krila koje sam kupila početkom godine, odlučila sam da Prašina što sa snova pada malo pričeka. Kad sam kod tandema, Štrik i Odiseja su zajednički izdali prvu knjigu serijala o Enoli Holms, Slučaj nestalog markiza, pa sam je kupila u želji da čitam o avanturama Majkroftove i Šerlokove mlađe sestre.
The Bookshop štand sa stranim knjigama sam nekoliko puta obišla, ali sam uvidela da su podigli cene i da za iste novce mogu kupiti knjige u Delfima ili Vulkanu – verujem da može nešto da se iskopa, ali, kada je o knjigama koje su mene interesovale reč (Džordž Martin, Hari Poter u tvrdom povezu, Agata Kristi), nisu ništa povoljnije nego kada je Noć knjige, Black Friday ili neka slična akcija. Omladina je uglavnom zagledala stripove i knjige Kolin Huver.
Na Sajam sam išla u nedelju (drugog dana od početka), i u četvrtak, kad sam ponovo otišla do Strahora i uzela Buđenje Svarogovo 2. deo (pošto sam imala samo prvi), Tešić je opet bio tamo.
Znam da mnogi ne idu na sajam knjiga radi puke kupovine koju mogu da obave uz nekoliko klikova na internetu već radi doživljaja, osećaja pripadnosti zajednici ljubitelja knjiga, prilici da upoznaju izdavače, pisce i ostale ljude koji stoje iza njima drage knjige – jednom godišnje se svi oni okupe na jednom mestu, pod kupolom. Moj utisak je da je posećenost opala i da nije kao prethodnih godina. Osećaj euforije izostaje, a tako mi nedostaje. Ne uživam u Sajmu kao pre 10-15 godina, pa ne znam da li imam previše godina ili previše poseta sajmu iza sebe. Iako se užasavam gužve i mase ljudi od koje ne može ni da se priđe štandu, priznajem da i brojnost doprinosi osećaju da smo deo nečeg velikog. Sada više ne moram da izbegavam vikende jer je posećenost kao ranije radnim danom. Volela bih da imam vremena da satima lunjam po halama, prekopavam među polovnim knjigama, razgledam natenane svaki štand, ali sam ograničena na okvirno 2 sata, pa šta vidim, videla sam.
Svi smo svesni da je opala kupovna moć stanovništva, a knjige se (ako ne računam udžbenike) ipak ne ubrajaju u neophodne stvari (poput hrane, odeće, lekova), pa će se mnogi najpre tog luksuza odreći. Ukratko, nisu knjige toliko skupe koliko ljudi nemaju para. Ja sam sebi odredila budžet od 100€ i malo sam ga premašila, prevashodno zbog toga što sam i na internom sajmu koji su organizovale Knjižare Vulkan uzimala neke knjige za decu i 2-3 za sebe. Tu sam za sebe uzela Bajke Aleksandra Dime (izdanje Odysseus), Kuću glasova Donata Karizija, Duplikat Sandre Braun, zidni kalendar za 2024. i Hari Poter ceger.
U nedelji koja je prošla od Sajma, pročitala sam 3 knjige s ove gomile, tako da sam na dobrom putu. Još samo da nađem mesto da ih sve smestim jer sam jednu policu morala da izbacim (o tome ću drugom prilikom).
Da li ste posetili Sajam knjiga (fizički ili onlajn) i kako ste zadovoljni kupovinom?
Draga Aleksandra, drago mi je sto ste odlucili da pisete o ovogodisnjem sajmu knjiga jer licno nisam ni na jednoj drustvenoj mrezi i mogu vas samo ovde pratiti i preko Youtube-a. Jedva cekam svaki vas novi post a nadam se i skorom videu na Youtube-u. Svako dobro!
Ove godine sam otputovala u inostranstvo dan pre početka Sajma i vratila se dan nakon zatvaranja.Tako je ispalo.Svejedno,pratila sam izveštaje na društvenim mrežama i uspela da ne narucim ni jednu knjigu.Shvatila sam da imam previše neprocitanih,koje samo gomilam.Nista ne prosleđujem,posebno stare knjige ,kupljene u studentskim danima.
Čini mi se da je ,od početka Korone ,internet prodaja omasovljenja,i da nije toliko opala kupovna moć koliko je ljudima lakše i jeftinije da naruče on line i dobiju paket na kućnu adresu.
Iako nema mnogo komentara rekla bih da dosta ljudi čita tvoje postove.Pitkisu,vedri,lepršavi.Obradujem se kad vidim da si nešto objavila.
P.S.Da li znaš šta se dešava sa nalogom Kako biti heroj u ova šugava vremena!?Devojka je ,mislim da se zove Isidora,bila sjajna,mada je zadnji post bio poprilično pesimističan.
Verujem da je Isidora dobro, vidim da objavljuje na Gudridsu, a mislim i da vodi IG profil biblioteke u Čačku. Nego, blogovi zamrli, malo nas još objavljuje ovako (a i to je neredovno).
Svaka čast na samokontroli tokom Sajma, u pravu si, imamo već nagomilanih knjiga poprilično.
Hvala, Danijela, gledam da se javim i ovde, a na YT mi je malo teže jer sam retko sama (a ne želim da mi se deca vide/čuju u videima).