{"id":222,"date":"2018-12-18T16:16:00","date_gmt":"2018-12-18T16:16:00","guid":{"rendered":""},"modified":"2021-11-15T08:43:05","modified_gmt":"2021-11-15T08:43:05","slug":"moulin-rouge","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/2018\/12\/18\/moulin-rouge\/","title":{"rendered":"Moulin Rouge"},"content":{"rendered":"
\n
\n<\/a><\/div>\n
\nMoulin rouge<\/b>: a novel based on the life of Henri de Toulouse-Lautrec \/ Pierre la Mure<\/b><\/span><\/div>\n


<\/span><\/p>\n

\nKorice Vulkanovog izdanja “Mulen ru\u017ea“ su mi, ne znam za\u0161to, delovale prazni\u010dno, tako da sam \u010ditanje ove knjige odlagala cele godine i najzad smo se na\u0161li Pjer la Mir i ja. Videli ste da sam pre mesec-dva \u010ditala “\u017dudnju za \u017eivotom“ Irvinga Stouna, koja govori o Van Gogovom \u017eivotu i u kojoj se kao sporedni lik pojavljuje upravo Anri Tuluz-Lotrek, jo\u0161 jedan slavni slikar impresionisti\u010dke \u0161kole. Ipak, mnogo je ve\u0107a va\u017enost data Van Gogu u Mulen ru\u017eu<\/i>, nego Lotreku u \u017dudnji za \u017eivotom<\/i>. <\/span><\/div>\n


<\/span><\/p>\n

\nAnri je ro\u0111en kao jedinac u aristokratskoj porodici zvu\u010dnog imena i dubokog d\u017eepa, ali, uprkos novcu i maj\u010dinoj ljubavi, a kasnije i slavi, nije imao sre\u0107an \u017eivot. Kao de\u010daka ga je sna\u0161la bolest zbog koje je pretrpeo deformitet, ostaju\u0107i nizak, s nejakim nogama i glavom odraslog \u010doveka. Pretpostavlja se da je zbog relativno bliske rodbinske veze svojih roditelja imao genetsku manu. Nesrazmernost njegovog tela odredila je dalji tok njegovog \u017eivota, onemogu\u0107iv\u0161i ga da, poput pravog naslednika imanja, ide u lov i zasnuje porodicu, nastavljaju\u0107i porodi\u010dno ime, i okrenuv\u0161i ga mirnijim aktivnostima, odnosno crtanju. <\/span><\/div>\n


<\/span>
\n– Mo\u017eda bi mogao da pi\u0161e\u0161?<\/span>
\n– O \u010demu? Pre nego \u0161to po\u010dne\u0161 da pi\u0161e\u0161, mora\u0161 \u017eiveti.<\/span><\/p>\n

\n
<\/span><\/div>\n
\nPunog stomaka i gladnog srca, Anri se obreo u Parizu, u steci\u0161tu boema, Monmartru, gde je proveo najve\u0107i deo svog ne tako dugog \u017eivota. Odbacuju\u0107i stroga pravila koje je nametao impresionizam, napu\u0161ta \u0161kolu, uskrativ\u0161i tako sebi mogu\u0107nost da njegova dela budu izlo\u017eena u \u010duvenom Salonu<\/i>, \u0161to se smatralo krajnjom potvrdom vrednosti svakog umetnika. Ipak, Anrija su na profesionalnom planu \u010dekale daleko uzbudljivije stvari od pukog odobravanja \u0161a\u010dice stru\u010dnjaka. Po\u010dev\u0161i kao impresionista, Lotrek nadrasta taj pravac i kre\u0107e putem postimpresionizma. Na privatnom planu nije imao sre\u0107e, uprkos tome \u0161to je stekao prijatelje. Odbijan od strane \u017eena zbog svog izgleda, okrenuo se prostitutkama, no\u0107nom \u017eivotu i pijan\u010denju. I ovde uo\u010davamo veliku sklonost samouni\u0161tenju, koja je opsedala i Van Goga. <\/span><\/div>\n
\n
<\/span><\/div>\n
\nRoman me je zaista podsetio na \u017dudnju za \u017eivotom<\/i>, ne samo po tome \u0161to se bavi nesre\u0107nim \u017eivotom velikog slikara, nego i stilski. Mo\u017eda bih malu prednost dala Mulen ru\u017eu. Kao \u0161to Vinsent ima odanog brata Tea, tako Anri ima podr\u0161ku u svojoj majci Adeli, kojoj se okre\u0107e u trenucima krajnjeg o\u010daja. O\u010deva nezainteresovanost mu je te\u0161ko padala i razmi\u0161ljao je o njemu do samog kraja svog \u017eivota. <\/span><\/div>\n


<\/span><\/p>\n

\nSmeh i \u017eamor u kafanama, potoci apsinta i no\u0107na svetla Monmartra s kraja devetnaestog veka uverljivo su naslikani \u010detkicom Pjera la Mira; u\u017eivala sam dovoljno da bih se prihvatila njegove Mese\u010dine<\/i> slede\u0107e godine (tek treba da je kupim). Sam “Mulen ru\u017e“ nije zastupljen toliko koliko bi se moglo o\u010dekivati na osnovu naslova knjige, ali jeste istaknut Lotrekov doprinos poslovanju \u010duvenog no\u0107nog kluba, koji se ogleda u tome \u0161to je naslikao za tada\u0161nje prilike skandalozan plakat-reklamu, koji nije mogao pro\u0107i nezapa\u017eeno i koji je privukao reke ljudi u Crveni mlin<\/i>. La Mir nam je ispri\u010dao lepu i tu\u017enu pri\u010du pribli\u017eiv\u0161i nam lik ovog plemi\u0107a, bogalja, alkoholi\u010dara i velikog umetnika. <\/span><\/div>\n


<\/span><\/p>\n

\n\ud83d\udcd6<\/span> <\/span><\/div>\n
\n<\/div>\n
\nZa\u0161to se ljudi kratke pameti tako neumorno trude da ismeju znanje,
\na slave neznanje kao da je to te\u0161ko posti\u0107i?<\/span><\/o:p><\/div>\n
\n<\/div>\n
\n*** <\/div>\n
\n– Vidi\u0161 li onog gospodina s belom bradom, blizu prozora?, \u0161aputao
\nje grof, naginju\u0107i se preko stola. – To je Viktor Igo. Senator. Republikanac,
\nnaravno! Danas je svako republikanac. \u010cini mi se da on ne\u0161to i pi\u0161e. Politika i
\nknji\u017eevnost! Sirota Francuska, one \u0107e joj do\u0107i glave!<\/span><\/o:p><\/div>\n
\n
<\/span><\/div>\n
\n ***<\/div>\n

<\/p>\n

\nDok je opisivao taj doga\u0111aj, prise\u0107ao se ugla\u0111ene sve\u010danosti,
\nduga\u010dkog stola pokrivenog belim \u010dar\u0161avamo, svetlucavih \u010da\u0161a, sjajnih krutih
\nko\u0161ulja, \u017eamora koji se me\u0161ao s potmulim zveckanjem no\u017eeva i vilju\u0161aka.
\nOdjednom mu je pa\u017enju privukao De Gru, bledunjavi plavi esteta koji je sedeo u
\ndnu stola, ma\u0161u\u0107i rukom na kojoj je nosio prsten od ametista, i podvriskuju\u0107i
\ngovorio kako, po njegovom mi\u0161ljenju, nije trebalo pozvati Van Goga na izlo\u017ebu.
\nPa taj \u010dovek je besni ludak! Odsekao je \u010dak i spostveno uho! Kada je re\u010d o
\nnjegovom radu, pa – \u0161ta se i moglo o\u010dekivati od jednog stanovnika ludnice?<\/span><\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Moulin rouge: a novel based on the life of Henri de Toulouse-Lautrec \/ Pierre la Mure Korice Vulkanovog izdanja “Mulen ru\u017ea“ su mi, ne znam za\u0161to, delovale prazni\u010dno, tako da sam \u010ditanje ove knjige odlagala cele godine i najzad smo se na\u0161li Pjer la Mir i ja. Videli ste da sam pre mesec-dva \u010ditala “\u017dudnju…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":223,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[4],"class_list":["post-222","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-books"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=222"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/222\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/223"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=222"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=222"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}