{"id":2446,"date":"2022-06-20T11:28:33","date_gmt":"2022-06-20T11:28:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/?p=2446"},"modified":"2022-06-20T11:28:33","modified_gmt":"2022-06-20T11:28:33","slug":"knjige-od-kojih-sam-odustala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/2022\/06\/20\/knjige-od-kojih-sam-odustala\/","title":{"rendered":"Knjige od kojih sam odustala"},"content":{"rendered":"\n

Sa dvadesetak godina mi je bilo gotovo nezamislivo da uzmem da \u010ditam knjigu i ne dovr\u0161im je. Tada sam bila \u010dlan vi\u0161e biblioteka i \u010desto pozajmljivala maksimalan broj knjiga, \u010ditaju\u0107i sve \u0161to mi padne pod ruku. Tada jo\u0161 uvek nije bilo hiperprodukcije u dana\u0161njem smislu te re\u010di i moglo se ispratiti koji je izdava\u010d \u0161ta objavio – nije izlazilo na stotine novih naslova godi\u0161nje, ve\u0107 pre na desetine. A zaista sam bila sva\u0161to\u010dit – od Aleksandra Dime, preko Mere\u0161kovskog, \u0110in\u0111i\u0107evih Metafora, hitova Dena Brauna, Paula Koelja, Agate Kristi, do raznih engleskih i ameri\u010dkih autorki kojima sam imena zaboravila, kao i njihove knjige (setih se sad Marijane Kiz). Kao i svi, i ja sam se menjala, od nekih pisaca u me\u0111uvremenu odustala i prona\u0161la nove miljenike, tako da danas \u010ditam ne\u0161to \u0161to me ranije nije interesovalo i obrnuto – nekim piscima koje bih bez razmi\u0161ljanja uzimala na \u010ditanje, danas ne prilazim. <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to mi je nejasno je da i dalje postoje ljudi s mi\u0161ljenjem da ne postoji lo\u0161a knjiga. Ako ti se ne dopadne, to zna\u010di da ne razume\u0161 \u0161ta je pisac hteo da ka\u017ee, ili da nisi u pravom trenutku uzela doti\u010dnu knjigu, ili da nije \u017eanr koji se tebi dopada. Otkad je puka forma dovoljna za kvalitet? To \u0161to je ne\u0161to od\u0161tampano i povezano kao knjiga ne mo\u017ee automatski podrazumevati da je dobro. Verujem da ste se i vi suo\u010dili s nesre\u0107no sro\u010denim re\u010denicama, banalno\u0161\u0107u, repetitivno\u0161\u0107u, nepostojanjem knji\u017eevnog stila… To mi je kao da neko ka\u017ee da je svaka hrana dobra, \u010dak i ako je nepe\u010dena, prepe\u010dena, neslana, preslana. Ili da je automatski svaki film lo\u0161iji od knjige zato \u0161to je film samo film, a knjiga knjiga. Nije.<\/p>\n\n\n\n

Papir sva\u0161ta trpi; vazda bilo i bi\u0107e. Da se vratim na temu dana\u0161njeg blog posta – ne mislim da su knjige koje \u0107u danas pomenuti lo\u0161e, ve\u0107 da sam procenila da ne\u0107u u njima u\u017eivati i odlu\u010dila da ih batalim u korist mnogih drugih koje \u010dekaju moju pa\u017enju. <\/p>\n\n\n\n

Da krenem onda ve\u0107 jednom: <\/p>\n\n\n\n

Kradljivica knjiga<\/span><\/strong>, Markus Zusak: Roman \u010dija je radnja sme\u0161tena u vreme Drugog svetskog rata i koji govori od devoj\u010dici koja Lizel koja krade knjige kako bi uta\u017eila svoju \u017ee\u0111 za \u010ditanjem. Zapo\u010dela pre petnaestak godina i odustala. Stil pisanja tj. obra\u0107anja me je toliko nervirao da mi je bila ne\u010ditljiva. Uzalud i zanimljiva tema i progla\u0161avanje “savremenim klasikom“ i ocena od 5 zvezdica, odustala sam posle nekoliko strana. Pozajmila sam je u vreme kad sam se zaista retko odlu\u010divala da odustanem, tako da mo\u017eete misliti dokle je do\u0161lo. U to vreme bih odustala od knjige jedanput u 5 godina ili tako ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n

Pijanista<\/span><\/strong>, Vladislav \u0160pilman: Jo\u0161 jedna knjiga sme\u0161tena u vreme Drugog svetskog rata, s tim \u0161to ovo nije fikcija ve\u0107 autobiografija. Autor je li\u010dno iskusio stradanja u ime Hitlera u doba svoje mladosti i nakon mnogo godina i preseljenja u SAD napisao ove memoare. I nije ih ba\u0161 dobro napisao, ako mogu da ka\u017eem. Imam u vidu da je \u0160pilman pijanista, a ne pisac, ali mi je njegov stil suvi\u0161e novinarski, siroma\u0161an, nezanimljiv. Tema je zaista potresna i stoga nije te\u0161ko knjigu u\u010diniti dubokom i zna\u010dajnom, ali ovaj tekst nema nikakvu knji\u017eevnoumetni\u010dku vrednost. Lo\u0161e je sro\u010den i stoga naporan za \u010ditanje. Na jedvite jade sam stigla do polovine i re\u0161ila da se ne mu\u010dim vi\u0161e. Kao povratnu informaciju drugih ljudi dobila sam samo to da je film Pijanista sjajan, \u0161to mi, iskreno, ne zna\u010di kao da je neko pro\u010ditao knjigu. Opet se desilo ono kao sa Doktorom \u017divagom<\/em> – ljudi samo javljaju da su gledali film, a knjigu skoro niko i ne pominje. <\/p>\n\n\n\n

Ljubav u Toskani<\/span><\/strong>, Milo\u0161 Crnjanski: Bila je u planu jo\u0161 pro\u0161log leta, kada sam \u010ditala Kap \u0161panske krvi, me\u0111utim, odlagala sam je i ovog juna krenula sa \u010ditanjem. I odustala posle pedesetak strana. Divno pisanje, prava poezija u prozi, ali suvi\u0161e gusto, bez ikakve radnje. Autor jednostavno opisuje ono \u0161to je video na putovanju. Jedan svakako neubi\u010dajen putopis koji mi u ovom trenutku nije legao, ali nisam zauvek odustala od knjige. Vra\u0107am je na policu da sa\u010deka neki pogodniji trenutak. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ako jedne zimske no\u0107i neki putnik<\/span><\/strong>, Italo Kalvino: Sama ideja romana mi je delovala zaista primamljivo jer govori o dvoje \u010ditalaca koji \u010ditaju istu knjigu i komentari\u0161u je, ali mi se stil ovog pisca nikako nije dopao. Autor nas sve vreme podse\u0107a da mi \u010ditamo knjigu i isti\u010de kontrolu koju ima nad pri\u010dom. Previ\u0161e upadica i instrukcija \u010ditaocu. Meni je to iritantno. Odustala sam blizu polovine i planiram da je poklonim. <\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 neke knjige koje nisam mogla da \u010ditam su Beograd za ponavlja\u010de<\/strong> (Bogdan Tirnani\u0107), koja je zapravo zbirka kolumni koje su izlazile u novinama; deluje mi da je za stariju generaciju koja pamti bardove osamdesetih i devedesetih (ili za one mla\u0111e koje interesuju istaknute li\u010dnosti tog vremena). Ja nisam toliko u ex Yu raspolo\u017eenju. Druga knjiga koju sam batalila za sva vremena je #fashionvictim<\/strong> (\u017drtva mode), Amina Ahtar. Glavna junakinja je modna urednica (izmi\u0161ljenog imena i pro\u0161losti) koja se trudi da pliva u popularnim krugovima, ali je duboko u sebi nesigurna i svesna da nikada ne\u0107e biti jedna od trendi devojaka. I tako ona isplanira da ubije svakog ko je ba\u0161 iznervira. Vi\u0161e se i ne se\u0107am u kom trenutku sam odustala (znam da sam pre\u0161la i ubistvo) i prosledila sam je dalje jer mi je delovalo da \u0161to vi\u0161e \u010ditam, to postajem gluplja. <\/p>\n\n\n\n

Jedna od knjiga koju sam privremeno napustila je roman Tre\u0161nje s groblja<\/strong> \u0161panskog pisca Gabrijela Miroa. Na stil zaista nemam zamerki i u pojedinim delovima sam zaista u\u017eivala, ali mi ljubavna pri\u010da u datom trenutku nije bila interesantna, pa sam je ostavila za neko drugo vreme. <\/p>\n\n\n\n

? Kakvi ste vi sa \u010ditanjem i odustajanjem? Da li po svaku cenu dovr\u0161ite zapo\u010deto ili vam ne predstavlja problem da ka\u017eete sebi da ta knjiga nije za vas? Hiperprodukcija nas je u neku ruku razmazila i danas, kada je izbor ve\u0107i nego ikada, te\u017ee je zgrabiti pa\u017enju \u010ditaoca i zadr\u017eati je. Ne samo zbog toga \u0161to imamo manje koncentracije ve\u0107 je konkurencija mnogo ve\u0107a. I za\u0161to bih onda razvla\u010dila neku knjigu kad imam pedeset drugih koje \u010dekaju na red? <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sa dvadesetak godina mi je bilo gotovo nezamislivo da uzmem da \u010ditam knjigu i ne dovr\u0161im je. Tada sam bila \u010dlan vi\u0161e biblioteka i \u010desto pozajmljivala maksimalan broj knjiga, \u010ditaju\u0107i sve \u0161to mi padne pod ruku. Tada jo\u0161 uvek nije bilo hiperprodukcije u dana\u0161njem smislu te re\u010di i moglo se ispratiti koji je izdava\u010d \u0161ta…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2451,"comment_status":"open","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19,26,18],"tags":[],"class_list":["post-2446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biblioteka","category-journal","category-knjige"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2446"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2446\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2455,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2446\/revisions\/2455"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2451"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}