Patri\u0161a Hajsmit je autorka \u010dija se dela lak\u0161e pamte od imena i verujem da je ve\u0107ini poznatija po romanu “Stranci u vozu“, ekranizovanom od strane slavnog Alfreda Hi\u010dkoka, dok je i Ripli do\u017eiveo prili\u010dno uspe\u0161nu ekranizaciju (i jedan je od filmova kojima se rado vra\u0107am). <\/p>\n\n\n\n
Talentovani gospodin Ripli<\/strong> zapravo je deo petodelnog serijala o Tomu Ripliju, a kod nas je zasad objavljen samo prvi roman u kom upoznajemo mladog prevaranta koji se na razli\u010dite na\u010dine dovija kako bi sitnim prevarama dopunio svoj skromni bud\u017eet. Herbert Grinlif, milioner, obrati\u0107e se Tomu za pomo\u0107 kako bi njegovog zabludelog dvadesetpetogodi\u0161njeg sina Ri\u010darda posetio u Evropi i dozvao pameti, odnosno, roditeljskoj ku\u0107i i porodi\u010dnom poslu. Tom \u0107e u tome videti jedinstvenu priliku da se izvu\u010de iz jeftinog prljavog stana u kome trenutno boravi i neperspetkivnog dosadnog posla. <\/p>\n\n\n\n Gospodin Grinlif je bio jedan tako \u010destit \u010dovek da je uzimao zdravo za gotovo da su svi ostali ljudi na svetu \u010destiti. Tom skoro da je zaboravio da takvi ljudi uop\u0161te i postoje.<\/em><\/p>\n\n\n\n Pitak roman jedne prora\u010dunate li\u010dnosti i njenih postupaka pod plavim italijanskim nebom \u010dini se kao idealno \u0161tivo za pla\u017eu. Nai\u0161la sam na 2-3 ne ba\u0161 pohvalne recenzije, tako da u startu nisam imala velika o\u010dekivanja od romana, koji je sasvim prihvatljiv (a ni film ne zaostaje). <\/p>\n\n\n\n “Godinu dana u \u017eivotu stare Gr\u010dke“<\/strong> Filip Metizak<\/p>\n\n\n\n Najnoviji dodatak mojoj biblioteci, pro\u010ditan po\u010detkom ovog meseca. Metizak je britanski istori\u010dar i voli da pi\u0161e o drevnim civilizacijama. Autor je knjiga “24 sata u starom Rimu“<\/em> i “24 sata u staroj Atini“<\/em>. <\/p>\n\n\n\n Zemljoradnica, Robinja, Kratkopruga\u0161 (trka\u010d), Diplomata, Nevesta, Graditelj, Trgovac, Svira\u010dica na liri – ovo su likovi koje pratimo tokom godine i iz \u010dije perspektive saznajemo mno\u0161tvo zanimljivih istorijskih podataka o \u017eivotu u Gr\u010dkoj u 3. veku pre nove ere. Likovi su fiktivni, ali su doga\u0111aji koji se pominju (poput gradnje hrama dinastije Ptolomeja) i obi\u010daji zasnovani na istorijskim \u010dinjenicama. \u010citanjem ove knjige ste\u0107i \u0107emo podrobniji uvid u to kako je tekla godina obi\u010dnog \u010doveka, od oktobra do septembra. Zanimljiv koncept, svakako, i dopada mi se \u0161to je dovoljno informativna, a opet, ne zatrpa \u010ditaoca podacima. Poglavlja su kratka, brzo se \u010ditaju; nai\u0107i \u0107emo i na poneku ilustraciju, kao i na mapu na samom po\u010detku knjige. Svakako \u0107u \u010ditati i “24 sata u staroj Atini“ koju sam uzela jo\u0161 pro\u0161le godine. <\/p>\n\n\n “Moja porodica i druge \u017eivotinje“<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Prvi deo Krfske trilogije<\/em> autobiografskog dela prirodnjaka D\u017eeralda Darela (poznatog i kao mla\u0111eg brata pisca Lorensa Darela). Desetogodi\u0161nji D\u017eeri se s porodicom, koju sa\u010dinjavaju majka, dva starija brata i sestra, doseljava na Krf, na kome \u0107e ostati pet godina. De\u010dak je zaokupljen \u017eivotinjskim svetom i koristi svaku priliku da prou\u010dava dostupne primerke faune, uz pomo\u0107 nekolicine ljudi s kojima je sticajem okolnosti do\u0161ao u kontakt, i koji dele njegovu ljubav prema bubama, pticama, gmizavcima i ostalom \u017eivlju. Tok pripovedanja jeste ne\u0161to sporiji, ali mi to nije smetalo – zapravo, idealan je za duga letnja popodneva. Roman je pisan u prvom licu i na njegovim stranicama upozna\u0107emo \u010dlanove ekscentri\u010dne porodice i u\u017eivati u njihovim dijalozima i humoru. <\/p>\n\n\n\n “Bazen“<\/strong> Joko Ogava <\/p>\n\n\n\n Zbirka koju \u010dine 3 novele, koje (ne tako o\u010digledno) povezuje zajedni\u010dki element – voda. Japanska spisateljica omiljena je \u0161irom sveta jer svojim pitkim i jednostavnim jezikom uspeva da se uvu\u010de pod ko\u017eu \u010ditaoca i izazove trnce niz le\u0111a, pri \u010demu ne pribegava horor elementima u vidu eksplicitnih opisa; Ogava vi\u0161e voli da zagolica i ostavi blagi nagove\u0161taj jeze u vazduhu. U svakoj od 3 pri\u010de – Bazen<\/em>, Dnevnik trudno\u0107e<\/em> i Studentski dom<\/em> imamo \u017eenskog naratora koji nam neposredno predo\u010dava okolnosti u kojima se nalazi i postupke kojima pribegava (od kojih su neki smrtonosni). Meni je poslednja pri\u010da bila najjezivija i u njoj se na\u0161a junakinja obrela u starom sme\u0161taju, gde je \u017eivela kao studentkinja i evocira uspomene sa starim upravnikom koji je i dalje tu, raspituju\u0107i se o nestalom studentu. <\/p>\n\n\n\n Ogava obo\u017eava da obezli\u010di svoje likove tako \u0161to \u0161krtari na opisima i izostavlja imena, tako da se u nekim njenim novelama susre\u0107emo sa likovima koje identifikujemo po samo jednoj re\u010di – sestra, zet, doktor, ro\u0111ak… Emotivna distanca je ne\u0161to po \u010demu je ova autorka poznata i zaista volim da se, promene radi, povremeno prihvatim neke od njenih pri\u010da. Pro\u0161le godine objavljena kod nas je objavljena i njena zbirka pod nazivom “Osveta“.<\/p>\n\n\n\n “Dina“<\/strong> Frenk Herbert <\/p>\n\n\n\n Jedna od najpoznatijih knjiga \u017eanra fantastike i zapravo uvod u svet koji je Herbert stvorio. \u010citala sam samo ovaj prvi deo, tako da \u0107u svoje utiske ograni\u010diti na njega. U sredi\u0161tu de\u0161avanja je uticajna porodica Atreida, koju \u010dine Leo, supruga D\u017eesika i njihov sin Pol, i oni se nalaze pred preseljenjem na planetu Arakis. Sam po\u010detak, kada smre\u017eurana starica – proro\u010dica, dolazi D\u017eesiki u posetu kako bi prou\u010dila njenog sina i ustanovila da li je on odabrani<\/em>, junak legendi<\/p>\n\n\n\n Boravak na pustinjskoj planeti Arakis, suo\u010davanje sa brojnim neprijateljima, uklju\u010duju\u0107i i pe\u0161\u010dane crve koji odjednom iskrsavaju i bri\u0161u sve pred sobom. Nisam odu\u0161evljena prozai\u010dnim imenima kao \u0161to su Pol i D\u017eesika i odudaraju mi od izma\u0161tanog Herbertovog sveta. Kako izgleda \u017eivot na pustinjskoj planeti gde je svaka kap vode dragocena i gde stanovnici moraju da nose specijalna odela koja recikliraju njihov sopstveni znoj i ostale telesne te\u010dnosti? Knjiga je objavljena \u0161ezdesetih godina 20. veka, ali se to ne prime\u0107uje – \u0161tavi\u0161e, deluje toliko savremeno da je mogla nastati i ove godine. Pro\u0161le godine iza\u0161ao je i rimejk filma, ali ga nisam gledala. <\/p>\n\n\n\n “Dobro upamti ovo, mom\u010de: svet po\u010diva na \u010detiri oslonca…“ Ona podi\u017ee \u010detiri \u010dvornovata prsta. “Na u\u010denju mudrog, na pravi\u010dnosti velikog, na molitvama neporo\u010dnog i na juna\u0161tvu hrabrog.“<\/em><\/p>\n\n\n\n Moram priznati da mi je ne\u0161to \u0161to je bilo jedno veoma uzbudljivo putovanje pred kraj malo pokvareno velikim skokom u budu\u0107nost (preskakanjem godina), tako da je moja odluka da uzmem nastavak poljuljana. Recimo da su mi dve tre\u0107ine knjige sjajne, a ostatak ba\u0161 i ne; imaju\u0107i u vidu svoje svesrdno izbegavanje bilo kakvih serijala, ne verujem da \u0107u \u010ditati nastavke, kojih zaista ima mnogo. <\/p>\n\n\n “Smrt na Nilu“ <\/strong>Agata Kristi <\/p>\n\n\n\n Jedna od mojih omiljenih autorki bila je velika putnica i iskustva sa svojih brojnim putovanja utkala je u mnoge svoje knjige. Jedna od njih je Poaroova avantura prilikom krstarenja Nilom, kada na brodu pronalaze bogatu putnicu ubijenu u kabini, a najsumnjivija osoba ima savr\u0161en alibi. Tu su i drugi putnici sa svojim dramama i problemima, tako da roman predstavlja pravi koktel razli\u010ditih karaktera koji \u0107e \u010ditalac rado ispiti u o\u010dekivanju da sazna rasplet. Ekranizovan je vi\u0161e puta, ali cenim da je knjiga ipak najbolja. Ima oko 300 strana, \u0161to je tako\u0111e idealno jer nije ni premalo, a ni previ\u0161e za torbu za pla\u017eu. <\/p>\n\n\n\n “Smrt na Nilu napisala sam po povratku sa zimovanja u Egiptu. Sad kad ga \u010ditam \u010dini mi se da ponovo putujem parobrodom od Asuana do Vadi Halfe. <\/em>“ A. Kristi<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n I mali podsetnik na knjige koje sam ranije preporu\u010divala za letnji period (jer znam da nisu svi \u010ditali sve postove i pogledali sve videe, logi\u010dno):<\/p>\n\n\n\n “Bujno leto“<\/strong> Barbara Kingsolver – Ovde imamo 3 isprepletane pri\u010de sa razli\u010ditim likovima, a povezuje ih mesto boravka: Grabljivci<\/em>, Zaljubljeni moljci<\/em> i Stari kestenovi<\/em>. Barbara Kingsolver je diplomirala biologiju, ali se kasnije potpuno posvetila pisanju i dosad iznedrila desetak romana i eseja. Pisanje joj ide od ruke, stil joj je zanimljiv, poredak re\u010di deluje prirodno i neusiljeno, a u knjigu je utkala i deo svog znanja iz struke, te nam je tako, na primer, skrenula pa\u017enju o zna\u010daju grabljivaca koji se nalaze na vrhu lanca ishrane i potrebi da se odr\u017ee u \u017eivotu. U sredi\u0161tu svake od pri\u010da su ljudi, ali su uspe\u0161no provu\u010dene paralele sa biljnim i \u017eivotinjskim svetom. Jedna nesvakida\u0161nja knjiga koja je odavno rasprodata, ali se mo\u017ee na\u0107i u bibliotekama. Ima oko 400 strana i izdava\u010d je Laguna, koja je objavila jo\u0161 3 Barbarine knjige. <\/p>\n\n\n\n Prona\u0161la sam i deo starog teksta na blogu u kom sam se osvrnula na ovu knjigu: <\/p>\n\n\n\n “Bujno leto“\u00a0<\/strong>Barbare Kingsolver je, uz\u00a0“I dalje Alis“<\/a>, moje\u00a0\u010ditala\u010dko otkri\u0107e godine<\/strong>, koje mogu laka srca da preporu\u010dim. Obuhvata pri\u010de triju zasebnih skupina ljudi, \u010diji se \u017eivoti na kraju prepli\u0107u. Imamo Grabljivce – Dinu i Edija i njihovu burnu romansu u zabitima d\u017eungle, zatim Zaljubljene moljce, neprilago\u0111enu Luzu koja iznenada postaje mlada udovica,\u00a0i na kraju, Stare kestenove, koji predstavljaju dvoje ljudi u poznom periodu \u017eivota, zara\u0107ene susede, koji su mi mo\u017eda bili i najzanimljiviji.\u00a0<\/em><\/p>\n\n\n\n “Burmanski dani“<\/strong> D\u017eord\u017e Orvel – Orvel je proveo 5 godina u Burmi, rade\u0107i u policiji, te je svoje iskustvo iskoristio kako bi nam pobli\u017ee do\u010darao kako je tekao \u017eivot u kolonijalnom svetu i podvukao rasizam i nacionalizam koji su u velikoj meri bili zastupljeni (govorimo o dvadesetim godinama XX veka). Sve je upakovano u roman koji za protagoniste ima U Po Kina, korumpiranog sudiju i trgovca D\u017eona Florija. Ovo je prvi Orvelov roman i o njemu mo\u017eete na\u0107i jo\u0161 mojih utisaka OVDE<\/a>. Svrstavam ga u letnje preporuke zbog mesta de\u0161avanja, a i sam roman je dovoljno lagan i pitak za ove dane. <\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.booksandlilies.com\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/knjigezaleto-1024x683.png\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.booksandlilies.com\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/smrtnaniluagatakristi-1024x683.png\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.booksandlilies.com\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/bujnoletoknjiga-1024x683.png\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n