S ponosom vam predstavljam svoje najve\u0107e \u010ditala\u010dke proma\u0161aje godine! \u010cini mi se da ih nije bilo mnogo, ali su se dve knjige istakle kao posebno lo\u0161e, a ostale sam dodala kao po\u010dasne goste. <\/p>\n\n\n\n
Zlatni kavez<\/strong> Kamila Lendberg (izdava\u010d Stela<\/em>) – ja sam o\u010digledno ne\u0161to pome\u0161ala ili pogre\u0161no procesuirala, pa sam u glavi uvrtela da je ovo krimi\u0107 i da je Kamila maltene nordijska Agata Kristi, \u0161to zaista nema veze sa \u017eivotom. Roze korice sa zlatnim slovima (koja po\u010dinju da se lju\u0161te nakon jednog \u010ditanja) zavr\u0161ila je u mojoj torbi za porodili\u0161te, pa sam je \u010ditala u periodima kada vi\u0161e nisam mogla da pratim reprizu repriza serija Kasl<\/em> i O\u010dajne doma\u0107ice<\/em> koje smo cimerka i ja gledale na TV. I samo zato sam je i pro\u010ditala, da prekratim vreme do povratka ku\u0107i. Roman govori o Faje, udatoj za zgodnog i uspe\u0161nog mu\u0161karca kome je dosadila, i koji re\u0161ava da se razvede od nje. Isprva o\u010dajna u nameri da ga povrati, Faje shvata da je zapravo besna i da je bolje osvetiti se \u017eenskaro\u0161u kome je dala “najbolje godine svog \u017eivota“ i batalila karijeru radi braka i deteta i odlu\u010duje da postane uspe\u0161nija od njega, \u0161to uspeva i da ostvari. Preko no\u0107i. Nadam se da vama nije nelagodno da \u010ditate koliko meni da ovo pi\u0161em. Usput saznajemo i \u0161to\u0161ta iz njene pro\u0161losti i otkrivamo da ni ona nije cve\u0107ka, i da se zapravo i ne zove Faje ve\u0107 Matilda i da \u0107e pogre\u0161iti svako ko se ka\u010di s njom. Ovo je od po\u010detka do kraja predvidiv roman, s mnogo nepotrebnih scena seksa i jedan od onih “women empowerment“ momenata, tako da je, sasvim logi\u010dno, objavljen i nastavak. Nastavak koji moje o\u010di ne\u0107e videti, hvala lepo. <\/p>\n\n\n\n Kada se ponovo sretnemo<\/strong> – Ranka Tanasi\u0107 Barlov (Urban Art<\/em>): Ova knjiga mi je privukla pa\u017enju opisom na pole\u0111ini koji ka\u017ee da je tema potraga \u017eene za bebom koja joj je oteta u porodili\u0161tu. Svetlana je na svet donela blizance, ali je navodno samo de\u010dak pre\u017eiveo. Devoj\u010dica je progla\u0161ena mrtvom, a njeno telo nikada nije dato roditeljima. Otmica dece jedna je od tema koje ve\u0107ina ljudi izbegava i o kojima vlasti tvrdoglavo \u0107ute. Jednom ili dvaput sam se slu\u010dajno zadesila u gradu u vreme odr\u017eavanja skupa roditelja koji veruju da su im deca oteta. To je toliko stra\u0161no i mra\u010dno da nemam snage ni da razmi\u0161ljam, a jo\u0161 manje da pi\u0161em o tome. Ova knjiga, na\u017ealost, predstavlja propu\u0161tenu priliku da se o jednoj tako va\u017enoj stvari pristupi na ozbiljan na\u010din, a bilo je uslova za to jer je spisateljica pravnik. Najve\u0107i deo knjige posve\u0107en je \u017eivotu Svetlaninog sina Jovana, i ne samo njega, ve\u0107 i njegovog najboljeg prijatelja, Goranca Hasana. Njihove ljubavne zavrzlame zauzimaju veliki broj stranica, a dijalozi su dobrano pre\u0161li granicu patetike (“znam da moram srcu svome re\u0107i ne“ i sli\u010dne izjave). Umesto potrage za nestalim detetom, dobila sam tre\u0107erazdrenu ljubavnu dramu i rasplet kog bi se i latinoameri\u010dke serije postidele. Nakon \u010ditanja, pogledala sam jedan intervju s gospo\u0111om Barlov, koja deluje vrlo fino i trezveno, i, kako je sama rekla, pi\u0161e ljubavne romane<\/em> u kojima se obradi i neka dru\u0161tveno odgovorna tema. To zna\u010di da je opis na pole\u0111ini knjige promi\u0161ljen potez izdava\u010da da zavede \u010ditaoca la\u017enim obe\u0107anjem. Jedini deo koji mi se takore\u0107i svideo je opis same primopredaje ukradene bebe i kome je posve\u0107eno sramno malo prostora. Recite mi, zar ne biste i vi bili razo\u010darani da ste kupili knjigu o\u010dekuju\u0107i da \u010ditate o borbi \u017eene da prona\u0111e svoje dete i doka\u017ee da joj je oteto, a umesto toga \u010ditate o ljubavnim dilemama prijatelja njenog sina<\/em> (da li da se prikloni \u017eeni ili ljubavnici)?! Ja sam ostala i vi\u0161e nego razo\u010darana i ovo zasigurno nije knjiga koju \u0107u zadr\u017eati u svojoj biblioteci. <\/p>\n\n\n\n Uz gorepomenute dve knjige koje su me najvi\u0161e razo\u010darale, dotakla bih se romana engleske spisateljica Beril Bejnbrid\u017e, Fabrika za fla\u0161iranje vina organizuje izlet<\/strong> (izdanje \u0160trik<\/em>). Ovo je po opisu delovalo kao luda zabava, a kako volim dogodov\u0161tine sme\u0161tene unutar Engleske, nije ni \u010dudo \u0161to sam o\u010dekivala da mi ovo bude u najgorem slu\u010daju prose\u010dno \u010ditala\u010dko iskustvo. Imamo dve \u017eene, po svemu razli\u010dite, ali koje su sticajem okolnosti postale bliske prijateljice, i fabrika u kojoj rade, je l’ te, organizuje izlet, na kome \u0107e \u0161to\u0161ta po\u0107i naopako. Knjigu sam ve\u0107 prosledila, tako da nisam u prilici da se podse\u0107am nekih delova i citata. Uspela sam da je pro\u010ditam, ali nisam u\u017eivala u tome. Lepo su mi ljudi na Instagramu pisali “\u010dim vidim da ljudi ka\u010de kako se spremaju da \u010ditaju neku knjigu, a posle niko ne deli utiske, jasno mi je sve“<\/em> i “ovo je pisano kao da se neko napio u gostima i onda razvezao duga\u010dku pri\u010du koja je samo njemu sme\u0161na, dok su ostali prinu\u0111eni da slu\u0161aju i da se dosa\u0111uju“<\/em>. Ne manjka ovde de\u0161avanja, ali mi zaista deluje kao da je na silu pisano da bude duhovito, a vi ste na ivici da vas zaboli mozak od \u010ditanja. \u010citala sam je u paru s drugaricom \u010diji utisci nisu ni\u0161ta bolji. <\/p>\n\n\n\n Od knjiga koje su mi se najmanje dopale u 2022, imam jo\u0161 Ne\u010doveka<\/strong> (Osamu Dazai, Tanesi<\/em>) – roman ispovedne forme o neshva\u0107enom mladom \u010doveku destruktivnom po sebe i po druge, a koji je jedan od naj\u010ditanijih japanskih romana svih vremena. Meni je delovao nekako prazno i neupe\u010datljivo, a sudbina njegovih junaka me uop\u0161te nije dotakla. Mislim da se dopada mla\u0111oj publici, koja se lak\u0161e poistoveti sa ose\u0107anjem nepripadanja, izgubljenosti i ostalim dilemama karakteristi\u010dnim za adolescentski period. Kako sam mesec dana pre Ne\u010doveka \u010ditala Zapise iz podzemlja, jasno je da Dazai nema nikakve \u0161anse posle Dostojevskog. Neo\u010dekivano, ali me je razo\u010darala i knjiga moje drage Agate Kristi, Putnik za Frankfurt<\/strong> – e, sad vidite da zaista kritikujem ni po babu ni po stri\u010devima – mnogo su mi nabacani dijalozi s nedovoljno osvrta na likove, a sama pri\u010da (\u0161pijuna\u017ea, spoljna politika i malverzacije koje je prate) me nije dovoljno zaokupila. Izgleda da ipak vi\u0161e volim ubistva u uspavanim engleskim selima. <\/p>\n\n\n\n I za kraj, Atomske navike<\/strong> (D\u017eejms Klir, Finesa<\/em>), knjiga koja je postala planetarno popularna i jo\u0161 jedno u nizu onih motivacionih dela koja treba da vas podstaknu da promenite neke svoje obrasce pona\u0161anja ako \u017eelite konkretne rezultate. Repetitivna i u toj svojoj repetitivnosti antipati\u010dna, ali, po\u0161to sam ve\u0107 pisala o njoj (OVDE<\/a>), ne bih vas sad ponovo gnjavila. Svesna sam da je ovo priru\u010dnik i da nije pisan u nameri da postane vrhunska knji\u017eevnost, ali, u pore\u0111enju s drugim priru\u010dnicima koje sam \u010ditala tokom godine (mahom o roditeljstvu), ovaj zaostaje. <\/p>\n\n\n\n Imate li i vi na svom spisku knjige koje vam se nisu svidele? Slobodno mi javite ako neke treba posebno da se pripazim! <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" S ponosom vam predstavljam svoje najve\u0107e \u010ditala\u010dke proma\u0161aje godine! \u010cini mi se da ih nije bilo mnogo, ali su se dve knjige istakle kao posebno lo\u0161e, a ostale sam dodala kao po\u010dasne goste. Zlatni kavez Kamila Lendberg (izdava\u010d Stela) – ja sam o\u010digledno ne\u0161to pome\u0161ala ili pogre\u0161no procesuirala, pa sam u glavi uvrtela da je…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2786,"comment_status":"closed","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-2782","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2782","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2782"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2782\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2788,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2782\/revisions\/2788"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2786"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2782"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2782"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2782"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}