\u010cekala je ova knjiga nekoliko godina na mojoj polici – nisam je sama birala, poklonjena mi je i znala sam da \u0107u je pro\u010ditati, samo mi nikako nije nailazio pravi trenutak. U pitanju je roman italijanskog pisca Paola Konjetija i sam naslov nagove\u0161tava ne\u0161to udaljeno, nepristupa\u010dno, ali i lepo u svojoj tajnovitosti i svojevrsnu eskapadu od trivijalnosti savremenog sveta. <\/p>\n\n\n\n
Na\u0161 pripoveda\u010d zove se Pjetro, koji s roditeljima letuje u selu Grana, gde upoznaje de\u010daka Bruna, vr\u0161njaka i najmla\u0111eg stanovnika sela, i iz prve ruke otkriva za o\u010devu strast prema planinarenju. Bruno im se povremeno pridru\u017euje u \u0161etnjama po planini i, za razliku od Pjetra, \u010dini se da vi\u0161e u\u017eiva u boravku u divljini gde se ljudski korak ne \u010duje \u010desto. <\/p>\n\n\n\n
Ja nisam vi\u0161e ose\u0107ao nikakvo zanimanje za ono \u0161to smo radili. Zora, lednik, planinski lanci oko nas, oblaci koji su nas delili od sveta: bio sam ravnodu\u0161an prema svoj toj ne\u010dove\u010dnoj lepoti. \u017deleo sam samo da mi neko ka\u017ee koliko jo\u0161 treba da hodamo. <\/p>\n\n\n\n
Vremenski okvir romana obuhvata nekoliko decenija, po\u010dev\u0161i od 1984. godine, kada Pjetro ima dvanaest godina, do njegove \u010detrdesete. <\/p>\n\n\n\n
-Jesi li video ne\u0161to lepo?<\/p>\n\n\n\n
-Ma da, mama, \u0161umu.<\/p>\n\n\n\n
Pjetrov svet u sebi ima dve centralne figure – oca, usamljenika s mrljom na savesti jer je izazvao porodi\u010dnu tragediju, i Bruna, de\u010daka, kasnije mu\u0161karca iz Grane, skromnog i vrednog, ali koji tako\u0111e u sebi poseduje \u017eelju za ne\u010dim dalekim i neuhvatljivim.<\/p>\n\n\n\n
Kako godine prolaze, Pjetrov i Brunov \u017eivotni put se razdvaja i, iako su obojica okrenuti planini, Pjetro \u017eeli vi\u0161e od onog \u0161to uzvi\u0161enje iznad Grane ima da pru\u017ei. Za svoj drugi dom odabra\u0107e Himalaje, krov sveta, i u vi\u0161e navrata dolaziti i odlaziti iz Italije; Bruno, s druge strane, celog \u017eivota ostaje u svojoj planini. <\/p>\n\n\n\n
Planina je uto\u010di\u0161te, beg od \u017eamora ljudi i ometanja svega \u0161to savremeni \u017eivot sa sobom nosi. Iako opasna i pogubna, zastra\u0161uju\u0107a i nemilosrdna, ona nekome predstavlja utehu, snagu, dom. Ovde ne\u0107emo na\u0107i odu neuzaustavljivoj sili prirode poput onih u Vodenici na Flosi<\/em> ili Mobiju Diku<\/em>, ali je prisutan motiv zova krvi i nemogu\u0107nosti kidanja isprepletanih niti sudbine. Na\u0161 protagonista (simboli\u010dno nazvan Pjetro, stena<\/em>) \u0107e poku\u0161ati da se distancira od na\u010dina \u017eivota koji je vodio njegov otac koji je gotovo \u010ditav \u017eivot proveo u jednom mestu, na jednom poslu, vole\u0107i jednu \u017eenu. <\/p>\n\n\n\n \u010covek treba da radi ono \u0161to ga je \u017eivot nau\u010dio da radi. Mo\u017eda dok je vrlo mlad, ko zna, mo\u017ee jo\u0161 i da bira put. Ali u jednom trenutku mora da stane i ka\u017ee: dobro, ovo umem da radim, a ovo ne umem. I tako sam se zapitao: a ja? Ja umem da \u017eivim u planini. <\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to mi je zasmetalo u romanu je izvesna doza nedore\u010denosti. Budu\u0107i da je pisana u prvom licu, iz Pjetrove perspektive, razumljivo je da ne mo\u017eemo saznati, na primer, tok Brunovih misli, ve\u0107 samo ono \u0161to on ka\u017ee\/poka\u017ee, ali ovde imam problem \u0161to je i sam Pjetro nedore\u010den. Vi\u0161e nam opisuje radnju (pored penjanja, tu su i svakodnevne stvari, poput paljenja vatre, spremanja obroka, obla\u010denja itd.) nego o \u010demu on konkretno razmi\u0161lja tokom interakcije s drugim likovima. Mo\u017eda je pisac \u017eeleo da nam uka\u017ee na to da na\u0161 pripoveda\u010d nema duboka ose\u0107anja ni prema jednom ljudskom bi\u0107u, te ga nijedna osoba ili mesto ne mogu zadr\u017eati. <\/p>\n\n\n\n Govorio je da leto bri\u0161e se\u0107anja isto onako kako topi sneg, ali da je lednik sneg iz nekih davnih zima, se\u0107anje na zimu koja ne \u017eeli da bude zaboravljena.<\/p>\n\n\n\n Osam planina<\/strong> je jedan od onih, naizgled ni po \u010demu posebnih romana, koji vam ogreje srce i ostavlja prijatnu uspomenu. U\u017eivala sam u opisima (prirode; onaj deo o dranju divokoze sam jedva pro\u010ditala) i ovo za mene predstavlja neku vrstu promene, poput izleta za vikend, i pauzu od moje uobi\u010dajene trase Agata-klasici-fantastika. Upravo zato sam na po\u010detku naglasila da nisam ja birala knjigu; ne verujem da bih je sama zapazila u knji\u017eari, ali mi je drago \u0161to je ipak na\u0161la put do mene. Brzo se \u010dita i ponekad deluje da je broj stranica suvi\u0161e mali za vremenski raspon koji obuhvata. I jo\u0161 jedan random podatak: sazna\u0107ete ne\u0161to o pravljenju sira. <\/p>\n\n\n\n Paolo Konjeti ima i svoj BLOG<\/a> Capitano mio capitano<\/em> koji je pisao vi\u0161e od 10 godina (dodu\u0161e, poslednja objava je iz 2020.) na kome se nalaze njegovi izve\u0161taji s putovanja i planinarenja, a po ovoj knjizi snimljen je i italijanski film Le otto montagne<\/a> (2022.)<\/p>\n\n\n\n Izdanje:<\/span><\/strong> Laguna, 2018; meki povez, latinica, oko 230 str. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cekala je ova knjiga nekoliko godina na mojoj polici – nisam je sama birala, poklonjena mi je i znala sam da \u0107u je pro\u010ditati, samo mi nikako nije nailazio pravi trenutak. U pitanju je roman italijanskog pisca Paola Konjetija i sam naslov nagove\u0161tava ne\u0161to udaljeno, nepristupa\u010dno, ali i lepo u svojoj tajnovitosti i svojevrsnu eskapadu…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2874,"comment_status":"open","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[18,25],"tags":[4],"class_list":["post-2873","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige","category-roman-knjige","tag-books"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2873","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2873"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2873\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2895,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2873\/revisions\/2895"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2874"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}