Kiti je imala TV emisiju koja se na \u0161aljiv na\u010din bavila sitnim, naizgled bezna\u010dajnim pravilima i ka\u017ee da je publika po\u017eelela jo\u0161 – i otud knjiga. Ovo je zabavno \u0161tivo ako \u017eelite da saznate \u0161ta drugi misle o bontonu i kako postupaju u nekim \u017eivotnim situacijama, a i zgodno je ako nemate vremena ili koncentracije za \u010ditanje neke prave<\/em> knjige. Ovde zapravo nema 488 pravila ve\u0107 447 (Kiti je namerno ostavila mesta na kraju kako biste sami upisali neke svoje ideje). Od pona\u0161anja na aerodromu, romanti\u010dnom sastanku, javnim mestima, preko vokabulara do odnosa sa kolegama i partnerom, autorka je ovde ukratko predo\u010dila neku vrstu smernica, uz nagla\u0161avanje da to nije uklesano u kamenu i da ona nema nameru da nekome kroji \u017eivot. Nekim ljudima je zaista potrebno re\u0107i da kori\u0161\u0107enje mobilnog telefona i glasno mljackanje u bioskopskoj sali nije lepo, kao i da se treba uzdr\u017eati od pokazivanja slika svoje dece na prvom sastanku. Na\u017ealost, ne verujem da \u0107e ve\u0107ina takvih pro\u010ditati ovu knjigu. Kiti je komi\u010darka i stoga nam je servirala \u0161aljiv, neobavezan priru\u010dnik u kome se dotakla velikog broja \u017eivotnih sfera, a koji se mo\u017ee \u010ditati redosledom kojim po\u017eelite, pa i preskakati oblasti koje vas ne interesuju. Li\u010dno sam se slo\u017eila s ve\u0107inom stvari iznesenim ovde, pogotovo s pasusom Slu\u0161alice, slu\u0161alice, slu\u0161alice<\/em> koji opominje ljude koji se voze javnim prevozom da ih i koriste, kako ne bi svi njihovi saputnici morali protiv svoje volje da slu\u0161aju to \u0161to je jednome od njih dunulo. Meni je vi\u0161e puta dolazilo da osobi koja u autobusu naglas pu\u0161ta klipove ili muziku na telefonu pru\u017eim 500 din kao pomo\u0107 za kupovinu slu\u0161alica jer evidentno ne mo\u017ee da ih priu\u0161ti. <\/p>\n\n\n\n Pravilo 95: Ne pitajte vegetarijance za\u0161to su vegetarijanci.<\/em><\/p>\n\n\n\n Meri Popins – Pamela Lindon Travers<\/span><\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedna od onih knjiga koje su \u010duvenije od svojih autora (u koje ubrajam Hajdi i Pinokija) bila je pomalo razo\u010daravaju\u0107a. O\u010dekivala sam toplu pri\u010du koja \u0107e me vratiti u detinjstvo (mada sam gledala samo film sa D\u017eudi Garland, i kasnije, u odraslom dobu, onaj s Emili Blant), ali sam dobila ne\u0161to \u0161to deluje zbrzano i povr\u0161no. Meri mi nije dovoljno razra\u0111ena kao lik, njen odnos sa decom je gotovo nepostoje\u0107i (\u0161to i mogu da razumem jer je profesionalna dadilja i ne odgovara joj da se vezuje za decu koju samo privremeno \u010duva), pojavljuje se iznebuha i isto tako i odlazi; poglavlje o kravi koja preska\u010de Mesec nekako \u0161tr\u010di od ostatka knjige. Dopalo mi se \u0161to je jedno poglavlje posvetila bebama blizancima Barbari i D\u017eonu i u njemu se dotakla jedne dublje teme i teze da mala deca gaje naj\u010dvr\u0161\u0107e spone s prirodom, koje se odrastanjem kidaju i gotovo u potpunosti nestaju. Roman ima 150 strana i \u010ditala sam ga gotovo 5 dana, \u0161to mi govori da mi nije bio dovoljno zanimljiv. Verujem da je to zbog toga \u0161to sam ga suvi\u0161e kasno pro\u010ditala. Neke de\u010dje knjige je ipak bolje \u010ditati kada ste i sami dete.<\/p>\n\n\n\n Svi smo mi, zna\u0161, sa\u010dinjeni od iste tvari – i mi iz pra\u0161ume, i vi iz grada. Sa\u010dinjeni smo od iste gra\u0111e – drvo nad na\u0161om glavom, kamen pod nama, zver, zvezda – svi smo mi jedno, i svi idemo ka istom kraju. Seti se toga, dete moje, i kada mene bude\u0161 zaboravila.<\/em><\/p>\n\n\n\n Agata Kristi<\/span><\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako sam u junu \u010ditala Nemesis<\/em>, bilo je razumljivo da \u0107u se prihvatiti Karipske zagonetke<\/strong>. U Nemezi se, naime, pominju neki likovi koje nam je Agata predstavila u Karipskoj misteriji, pa sam \u017eelela da osve\u017eim pam\u0107enje, a letnje vru\u0107ine su do\u0161le kao poru\u010dene za \u010ditanje ove knjige. G\u0111icu Marpl je velikodu\u0161ni sestri\u0107 poslao na letovanje (u pitanju je izmi\u0161ljeno karipsko ostrvo Sent Onore), gde je ona upoznala mnoge zanimljive ljude, a najzanimljivije je to \u0161to je jedan od njih ubica koji ve\u0107 ima istorijat zlo\u010dina iza sebe, a sprema se da po\u010dini novi. Penzionisani major Palgrejv obo\u017eava da pri\u010da pri\u010de o pro\u0161losti, toliko da se \u010dak i uvek ljubazna Marplova isklju\u010dila tokom jednog od njegovih monologa, \u0161to \u0107e se ispostaviti kobnim – jer je Palgrejv osvanuo mrtav. Iako zvani\u010dan izve\u0161taj glasi da je vreme\u0161ni gospodin umro prirodnom smr\u0107u, Marpl je sumnji\u010dava i po\u010dinje diskretno da se raspituje kod lekara i ostalih gostiju, ne bi li otkrila o \u010demu tj. kome je major govorio kada je rekao da je prepoznao ubicu. Preporuka za letnji odmor, i knjige i serije.<\/a> <\/p>\n\n\n\n Kad postoji verovatno\u0107a da \u0107ete \u017eivot izgubiti, on postaje znatno vredniji \u017eivljenja, zanimljiviji postaje. Mo\u017eda tako ne bi trebalo da bude, ali jeste tako. Kad ste mladi, jaki i dobroga zdravlja, a \u017eivot je tek pred vama, vama sve to \u017eivljenje zapravo i nije va\u017eno. Upravo se mladi ljudi lako re\u0161avaju na samoubistvo, iz ljubavnog o\u010daja, katkad iz puke teskobe, zbog briga. Stari ljudi, me\u0111utim, znaju koliko je \u017eivot dragocen i interesantan. <\/em><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedna Agatina knjiga koju sam progutala jeste Trnci u prstima<\/strong>. Odavno je nisam imala u rukama, ali nisam zaboravila koliko mi je bila jeziva kada sam je prvi put \u010ditala. Prazna ku\u0107a i davno mrtva deca zaista opravdavaju naslov pozajmljen iz Magbeta. <\/p>\n\n\n\n Roman pripada kolekciji \u010diji su protagonisti supru\u017enici Tomi i Mrvica (Prudens) Beresford i, naravno, Mrvica je ta koju kopka ne\u0161to \u0161to je videla i postaje opsednuta slikom na kojoj je jedna stara ku\u0107a, koja joj deluje neobi\u010dno poznato. Slika je vlasni\u0161tvo gospo\u0111e Lankaster, \u0161ti\u0107enice doma u kome je i njena tetka, i koja iznenada biva sklonjena odatle. Pla\u0161e\u0107i se da je g\u0111a Lankaster uklonjena jer je znala ‘ne\u0161to o nekom ubistvu’, Mrvica kre\u0107e u potragu za njom, ne slute\u0107i na kakve \u0107e sve tajne nabasati i da \u0107e dovesti sebe u \u017eivotnu opasnost. <\/p>\n\n\n\n *naslovi su rasprodati<\/p>\n\n\n\n Tango za troje – Slobodan Stani\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovu knjigu mi je preporu\u010dio bibliotekar dok sam bila osnovac i mnogo mi se dopala. Sam naslov me nikada ne bi privukao, a knjiga se ispostavila kao zabavna, iako tada nisam sve razumela. Pisana je u prvom licu iz ugla Strni\u0161e Lipi\u0107a, srednjo\u0161kolca maturanta-ponavlja\u010da i njegovim danima u \u0161kolskoj klupi, kao i interakciji sa pomalo otka\u010denim \u010dlanovima porodice. Snovi o gluma\u010dkoj slavi, provla\u010denja s ocenama, prve ljubavi i naglo otre\u017enjenje na kraju. Preporuka za srednjo\u0161kolce i \u010ditaoce koji vole serijal o Hajduku Gradimira Stojkovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Bila je to najdosadnija \u017eurka koja se mo\u017ee zamisliti. Kao prvo, dru\u0161tvo je me\u0111usobno bilo povezano \u010dudnom niti, \u0161to se ogledalo u odevanju: svi su imali neke sive bluze i pantalone, sticao se utisak da smo sred neke vojne formacije. <\/em><\/p>\n\n\n\n Link do knjige<\/a><\/p>\n\n\n\n Mala knji\u017eara sre\u0107nih krajeva – D\u017eeni Kolgan<\/span><\/strong><\/p>\n\n\n\n Hahaha. Kupila sam ovu knjigu jer: <\/p>\n\n\n\n 1) radnja je sme\u0161tena u \u0160kotsku, koju ve\u0107 dugi niz godina \u017eelim da posetim, pa sam o\u010dekivala da \u0107u mo\u0107i usput da ulovim neki podatak\/zanimljivost o \u017eivotu tamo <\/p>\n\n\n\n 2) glavna junakinja je bibliotekarka, obo\u017eava knjige i, po\u0161to ostaje bez posla, re\u0161ava se na “slede\u0107u najbolju stvar“ nakon biblioteke, a to je da otvori svoju knji\u017earu <\/p>\n\n\n\n 3) bila je na akciji, a ja sam kupovala ne\u0161to za de\u010dji ro\u0111endan, pa sam je uzela da upotpunim kvotu. <\/p>\n\n\n\n Zbog reformi na poslu, Nina je prinu\u0111ena da ga napusti kao vi\u0161ak, a, po\u0161to je tokom godina nagomilala mnogo knjiga, i usput se prili\u010dno ovajdila kada je fond biblioteke rashodovan i pokupila sve knjige za neku simboli\u010dnu sumu, re\u0161ila da otvori pokretnu knji\u017earu-kombi, iz kog \u0107e prodavati pokretne knjige. Kombi (zapravo kamion) koji joj je u oglasima zapao za oko se nalazi u \u0161kotskom selu, pa \u0107e se ona iz Birmingema zaputiti tamo. I ostati. Ne\u0107e mo\u0107i da odoli dugim danima leta, ukusnoj, organskoj hrani, kupcima koji su gladni knjiga, a razvi\u0107e se i romansa sa letonskim ma\u0161inovo\u0111om. Od po\u010detka sam bila spremna da prevr\u0107em o\u010dima i popljujem knjigu, ali, za\u010dudo, nisam je mrzela. \u010cak mi je bila simpati\u010dna. Iako nerealna, ima ljupkosti u njoj i budi nadu u ljudsku dobrotu. <\/p>\n\n\n\n Britanija joj prvi put nije delovala kao mala, zbijena zemlja kakvom ju je uvek zami\u0161ljala, u kojoj jedan potuljeni ugao Londona i jugoistoka neprestano pru\u017ea prste ka sve ve\u0107em delu sveta, poku\u0161avaju\u0107i da ga celog proguta; betoniraju\u0107i \u010ditavu zemlju u mra\u010dno i prljavo predgra\u0111e, sa kafi\u0107em u svakoj ulici i svim ljudima zatvorenim u skupim i malim stanovima, prika\u010denim na vaj-faj, koji \u017eive na ekranima dok im preko puta raste jo\u0161 devet novih solitera, sve vi\u0161e zaklanjaju\u0107i svetlo i oblake i da svi to smatraju napretkom.<\/em><\/p>\n\n\n\n Link do knjige<\/a><\/p>\n\n\n\n Du\u0161a (Kokoro) – Nacume Soseki<\/span><\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedan od najprodavanijih japanskih romana svih vremena okarakterisan je i kao “roman tajne“ jer se retrospektivnim sledom otkriva motiv jednog od glavnih likova da \u017eivi \u017eivot na odre\u0111eni na\u010din; zapravo, \u017eivljenje mo\u017eda i nije prava re\u010d i pribli\u017eniji naziv bi bio \u017eivotarenje u i\u0161\u010dekivanju smrti i pokora za delo po\u010dinjeno u pro\u0161losti. <\/p>\n\n\n\n Nije retkost da, bar u japanskim delima koja sam ja \u010ditala, autor izostavi imena junaka (poimenice je pomenuo tek nekolicinu), \u0161to mi ote\u017eava da vam ukratko predstavim fabulu. Na\u0161 mladi pripoveda\u010d ispri\u010dao nam je kako se upoznao sa U\u010diteljem, \u010dovekom koga je sreo na pla\u017ei i prema kome razvija duhovnu privr\u017eenost i \u017eelju da provodi vreme u njegovom dru\u0161tvu. Struktura romana sa\u010dinjena je iz tri dela, a poslednji nam otkriva tajnu U\u010diteljevog \u017eivota i razloge njegovog pona\u0161anja. Verujem da sam ve\u0107 pominjala kako pripovedanje o takozvanim obi\u010dnim ljudima smatram umetno\u0161\u0107u koju nije lako dose\u0107i. Ima ne\u0161to kod japanskih autora u uzdr\u017eanosti i jednostavnosti izraza \u0161to nas nagoni da okre\u0107emo jednu stranicu za drugom, ne osetiv\u0161i da smo stigli do kraja knjige. Preplitanje \u017eivotnog puta jednog mladog \u010doveka, studenta, rodbinskih odnosa i te\u017eine sopstvene savesti, stvorili su delo vredno pa\u017enje. <\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i put sam otputovao u zavi\u010daj godinu dana kasnije, za letnji raspust. Kao i uvek, nestrpljivo sam \u010dekao da se ispiti zavr\u0161e, kako bih pobegao iz Tokija. Toliko sam \u010deznuo za rodnim krajem. Sigurno si i ti to do\u017eiveo – tamo gde si se rodio i boja vazduha je druga\u010dija, i zemlja posebno miri\u0161e, tamo lebdi ne\u017ena uspomena na oca i majku.<\/em><\/p>\n\n\n\n Link do knjige<\/a><\/p>\n\n\n\n \u010casovi \u010ditanja – Aleksandar Genis<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za kraj sam ostavila knjigu koja mi se od navedenih najvi\u0161e svidela. I sad razmi\u0161ljam kako je trebalo da joj posvetim posebnu objavu jer je jedna od onih knjiga koje s u\u017eivanjem \u010ditate, podvla\u010dite, upijate i iznova im se vra\u0107ate. Pre nekoliko godina \u010ditala sam “O knji\u017eevnosti“<\/em> Umberta Ekoa i, iako se stilski razilaze, obe se bave temom knji\u017eevnosti, prvenstveno kao forme, i zahtevaju izvesno predznanje u obliku pro\u010ditanih knjiga (prvenstveno klasika) koje se u njima pominju. <\/p>\n\n\n\n Ovo je zapravo zbirka kolumni koje su objavljivane u novinama Nova gazeta <\/em>– naravno, ure\u0111ena je tako da “ima glavu i rep“, iako nije nu\u017eno \u010ditati je redom. Kod pisanja kolumni potrebno je na\u0107i pravu meru izme\u0111u izno\u0161enja li\u010dnog stava i suvoparnosti – dakle, da se \u010ditaocu ne trlja nos sa “ja, ja, ja“, ali da se ne ode ni u drugu krajnost, rizikuju\u0107i da podse\u0107a na ud\u017ebenik. Mislim da je Genis u tome uspeo i da na nenametljiv na\u010din upoznaje publiku sa svojim stavom prema nekim kapitalnim delima i priznatim piscima, uzimaju\u0107i od svega pomalo, a da na kraju ne rezultira bu\u0107kuri\u0161em. Pregr\u0161t \u010dinjenica, prstohvat humora, malo biografije i dobili smo fin poklon za svakog knjigoljupca. Meni je, kao ljubitelju dela Aleksandra Dime, bilo zabavno da \u010ditam kako Dima, kada lepo opi\u0161e svoje junake, sedne i divi im se, ne znaju\u0107i isprva \u0161ta da radi s njima – i stvarno jeste interesantno kada pogledate neka poznata dela tu\u0111im o\u010dima (naro\u010dito kada je taj neko knji\u017eevno potkovan). <\/p>\n\n\n\n Misao je, kao i ljubav, te\u0161ko zaboraviti, ako te je posetila iznenada. D\u017eojs je takve momente nazivao “epifanija“ i u\u017easno je ljutio drugove kada je prekidao sedeljku zbog jedne spoznaje.<\/em><\/p>\n\n\n\n Kafka, Dikens, Hese i mnogi drugi pomenuti su u ovoj knjizi, s posebnim osvrtom na ruske velikane poput Tolstoja, Gogolja i Dostojevskog. Mnogo zapa\u017eanja nad kojima sam zastala i misli koje sam podvukla, a drago mi je i da su se vama dopali citati koje sam tokom \u010ditanja izdvajala i objavljivala na Instagram storijima. Ukratko – kod ove knjige volim \u0161to mi je pru\u017eila novu dimenziju i sve\u017e pogled na neka poznata dela, kao i sijaset fragmenata iz \u017eivota velikih pisaca.<\/p>\n\n\n\n Moj \u017eivot je izgledao jezivo. No\u0107u sam se spremao za suptilne \u010dasove koji bi ujutru uni\u0161tavali moji u\u010denici.<\/em><\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.booksandlilies.com\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/casovicitanjagenis-1024x683.png\")
<\/figure>\n\n\n\n