Volim trilere klaustrofobi\u010dne atmosfere, u kojima imamo grupu ljudi koja je iz nekog razloga izolovana, a ubica se krije me\u0111u njima. Poput Deset malih crnaca<\/em> Agate Kristi. Sanatorijum<\/strong> je obe\u0107avao sli\u010dnu, u\u0161u\u0161kanu atmosferu, idealnu za sne\u017eni (ili bar ki\u0161ni) vikend. Novi hotel Le Some<\/em>, sme\u0161ten visoko u \u0161vajcarskim planinama, nekada\u0161nji sanatorijum u kome su se le\u010dili tuberkulozni, mesto je proslave veridbe na kome \u0107e se okupiti va\u017eni gosti. Glavna junakinja, suspendovana detektivka Elin koja dolazi na ven\u010danje svog otu\u0111enog brata mi je kao lik bila suvi\u0161e metiljava i usporena. Uzimam u obzir i traume koje je pre\u017eivela, jednu u davnoj pro\u0161losti i jednu u skorijoj, ali, opet, koji detektiv ih nema? Bezmalo su svi protagonisti krimi romana takvi – o\u0161te\u0107eni, ali sigurno i jedini koji mogu da re\u0161e slu\u010daj, zar ne? Elin je odavno u problemati\u010dnim odnosima sa svojim bratom Ajzakom, koji je sada veren s Elinom nekada\u0161njom drugaricom Lor, i njih troje se, posle du\u017ee vremena, sastaju u hotelu. Od 3 knjige koje danas pominjem, Sanatorijum<\/em> mi je konceptualno delovao najinteresantnije i prema njemu sam gajila najve\u0107a o\u010dekivanja. <\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, nisam ostala odu\u0161evljena ovom knjigom – ne zbog toga \u0161to sam pogodila ko je ubica (sau\u010desnika, dodu\u0161e, nisam i mislim da nikad i ne bih). Rasplet koji nam otkriva i uzrok po\u010dinjenih ubistava mi ne deluje dovoljno razra\u0111eno, a kraj ostavlja mesta za nastavak, koji je ve\u0107 i objavljen pod nazivom Retreat<\/em>, u kome Pirsova nastavlja dogodov\u0161tine svoje junakinje Elin. Suvi\u0161e okoli\u0161anja stvarno ume da odbije \u010ditaoca. Autorka je provukla va\u017ene istorijske doga\u0111aje koji su ostali zaba\u0161ureni nakon Drugog svetskog rata, a to su nezakoniti i nadasve surovi medicinski eksperimenti koji su vr\u0161eni nad \u017eenama pod maskom le\u010denja i rehabilitacije. Volela bih da je njihovom rasvetljavanju posve\u0107eno vi\u0161e pa\u017enje, \u010dak i ako bi to iziskivalo posebnu knjigu. Ovako imamo utisak da je samo za\u010deprkano po povr\u0161ini i onda ostavljeno. Sara Pirs, po mom mi\u0161ljenju, nije dovoljno ve\u0161t pisac i ovim zavr\u0161avam sa \u010ditanjem njenih dela. <\/p>\n\n\n Selfi – Jusi Adler Olsen<\/strong><\/p>\n\n\n\n Selfi<\/em> je 7. knjiga serijala o Karlu Merku i njegovom Sektoru Q<\/em>, odseku kopenha\u0161ke policije koji se bavi starim, nere\u0161enim slu\u010dajevima. Ve\u0107 sam pisala o ovom serijalu u dva-tri navrata, a \u010dini mi se da je u ovom nastavku Olsen polovinu romana ustupio li\u010dnoj drami Karlove koleginice Rose, pa smo dobili preplet starih i novih ubistava, s poznatim i nepoznatim ubicama, \u0161to je moglo i da izazove zbrku. Bar je moj utisak da je autor mo\u017eda previ\u0161e stvari<\/em> ubacio u ovu jednu knjigu. S druge strane, uspeva da se odr\u017ei u okvirima trilera do 400 strana, \u0161to nekim piscima (Nesbe, tebe gledam) predstavlja problem i onda iznedre mnogostrano \u010dudovi\u0161te koje ne mo\u017ee\u0161 da nosi\u0161 sa sobom (a verujem da ve\u0107ina ljudi triler ho\u0107e da ponese na odmor, u torbi i sli\u010dno). Evidentno je da bi i Jusi mogao da se raspi\u0161e, ali se kontroli\u0161e (ili ima dobrog urednika). Selfi<\/em> nam donosi sredove\u010dnu socijalnu radnicu Ane-Line kojoj je dozlogrdilo da dane provodi vode\u0107i uzaludne razgovore s bahatim mladim \u017eenama koje gledaju da izvuku \u0161to vi\u0161e socijalne pomo\u0107i od dr\u017eave, odbijaju\u0107i prilike da se zaposle i postanu korisni \u010dlanovi dru\u0161tva. I re\u0161ava da preuzme sudbinu tih kala\u0161tura u svoje ruke i o\u010disti grad od dru\u0161tvenih parazita tako \u0161to \u0107e ih pregaziti kolima. Opa. <\/p>\n\n\n\n Ne dopada mi se koli\u010dina pa\u017enje koja je ovde posve\u0107ena Karlu Merku- deluje mi nedovoljno, pa mi je mo\u017eda zbog toga ova knjiga za nijansu slabija od prethodnih. Ipak, dovoljno je interesantna da zadr\u017ei \u010ditao\u010devu pa\u017enju i navede ga da joj se vrati. Sam naslov nije onoliko povezan s radnjom koliko sam o\u010dekivala – mislila sam da \u0107e policija analizirati selfi koji je \u017ertva napravila i na taj na\u010din sti\u0107i do ubice, ali zaplet uop\u0161te nije bio takav. Naslov za ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te je The Scarred Woman<\/em>, koji mo\u017eda vi\u0161e i odgovara radnji, ali je Selfi <\/em>(kako je i Olsen nazvao svoj roman) primamljiviji i efektniji. <\/p>\n\n\n\n Zamka – Adrijan Makinti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovu knjigu sam progutala. Toliko je napeta i dinami\u010dna da se te\u0161ko ispu\u0161ta iz ruku. Heder je mlada \u017eena koja se sa suprugom Tomom i njegovo dvoje dece iz prvog braka iz Sijetla zaputila u Australiju, gde je Tom kao lekar i gostuju\u0107i predava\u010d anga\u017eovan na nekoliko dana. Naravno, deci, dvanaestogodi\u0161njem Ovenu i \u010detrnaestogodi\u0161njoj Oliviji je dosadno i tra\u017ee da ih Heder i Tom povedu na izlet kako bi imali priliku da vide koale i do\u017eive avanturu. Poga\u0111ate, ne\u0161to \u0107e po\u0107i po zlu i njihov odmor \u0107e se pretvoriti u pakao i borbu za goli \u017eivot. Dobili smo pravi akcioni film od knjige, uz pucnjavu, jurnjavu kolima, smrtonosne zamke koje ostrvo skriva. \u010cak i ajkule. Ali, Heder nije tek bilo koja dvadeset\u010detvorogodi\u0161nja maserka, ona je vojni\u010dko dete nau\u010deno da puca iz pu\u0161ke i orijenti\u0161e se prema zvezdama, a i deca su savesno u\u010dila lekcije iz prirode i dru\u0161tva, \u0161to \u0107e im umnogome pomo\u0107i da pre\u017eive. Uprkos deus ex machina<\/em> momentima i ne ba\u0161 bri\u017eljivo osmi\u0161ljenim motivima (primera radi, Heder se udala za Toma, dvadeset godina starijeg udovca s decom posle svega nekoliko meseci veze jer on ima lepu ku\u0107u i doktor je (?). No, pretpostavljam da su se ljudi ven\u010davali i iz glupljih razloga) – pri\u010da je dobra. Ako ste spremni da za\u017emurite na malo filmskih scena i replika, Zamka<\/em> \u0107e vam se dopasti. Sam Bog zna koliko sam ja zakeralo ponekad, ali sam u ovoj knjizi u\u017eivala. Sam kraj deluje malo zbrzano i nedovoljno razja\u0161njeno (\u0161ta se konkretno desilo s \u010dlanovima porodice O’Nil?)<\/p>\n\n\n\n Dopalo mi se kako Makinti pi\u0161e i volela bih da pro\u010ditam jo\u0161 neki njegov roman kad budem opet raspolo\u017eena za ovaj \u017eanr. Utkao je i delove sopstvene biografije, poput preseljenja iz Irske u Australiju. Mo\u017eda Lanac<\/em>, ako ga na\u0111em. <\/p>\n\n\n Ovo je moj poku\u0161aj da se vratim na redovno blogovanje ponedeljkom; dr\u017eite mi pal\u010deve da istrajem ovog puta. Preko leta retko budem inspirisana da pi\u0161em, ali verujem da \u0107e sada, s dolaskom jeseni, to i\u0107i lak\u0161e i spontanije. <\/p>\n\n\n\n Pi\u0161ite mi svoje utiske ako ste \u010ditali neku od gorepomenutih knjiga ili preporuke za trilere. <\/p>\n\n\n\n Pozdrav,<\/p>\n\n\n\n Aleksandra. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Septembar nam je doneo ki\u0161u i vreme koje deluje prikladno kao pozadina za \u010ditanje krimi romana. Danas s vama delim utiske o 3 Vulkanova izdanja, koje sam kupila u jednom od napada kupovine koji su me sna\u0161li ovog leta (a ve\u0107 sam rekla da trilere kupujem samo ako su na nekom debelom popustu), pore\u0111anih po…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3516,"comment_status":"closed","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[18,25,28],"tags":[],"class_list":["post-3263","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige","category-roman-knjige","category-triler"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3263"}],"version-history":[{"count":27,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3263\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3527,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3263\/revisions\/3527"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3516"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3263"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3263"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/www.booksandlilies.com\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/selfijusiadlerolsenknjiga-1024x683.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.booksandlilies.com\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/zamkaadrijanmakintiutisci-1024x683.jpg\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\n