{"id":954,"date":"2016-10-13T07:00:00","date_gmt":"2016-10-13T07:00:00","guid":{"rendered":""},"modified":"2021-11-15T08:50:01","modified_gmt":"2021-11-15T08:50:01","slug":"wind-of-change","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/2016\/10\/13\/wind-of-change\/","title":{"rendered":"Wind of change"},"content":{"rendered":"
\n
\n<\/a><\/div>\n

\nOni koji redovno \u010ditaju blog znaju da sam poslednjih godina \u017eivela na relaciji Beograd-Tivat, s tim \u0161to sam u celini vi\u0161e vremena provodila u ovom potonjem zbog suprugovog posla. Kako sada ima novi posao i nije vi\u0161e vezan za Tivat, do\u0161lo je vreme da se vratimo u Beograd i ka\u017eemo zbogom \u017eivotu na moru. Ovi dani su mi pro\u0161li u pakovanju, razvrstavanju, ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanju. Ne mogu re\u0107i da treba spakovati ceo \u017eivot, ali spakovati i pola \u017eivota je vrlo zahtevan zadatak, kako fizi\u010dki, tako i emocionalni. Da budem iskrena, od po\u010detka sam znala da ne\u0107u \u017eiveti ovde druga\u010dije nego li privremeno i nisam se nikada u potpunosti sa\u017eivela sa primorskim gradi\u0107em u kom sam se obrela. Bio je veliki \u0161ok za mene odvojiti se od roditelja, prijatelja i velikog grada u kome sam odrasla i do\u0107i u malo mesto gde nikoga nisam poznavala. Svakih mesec-dva bi me uhvatila \u010de\u017enja za Beogradom i patila sam \u0161to ne mogu da vidim svoju majku ili oca kada to po\u017eelim, da pro\u0161etam Zemunskim kejom s najboljom drugaricom, da odem u pozori\u0161te ili bioskop ako mi se prohte (jer ovde toga nema, izuzev preko leta). Iako sam relativno \u010desto dolazila u Beograd, ponekad i na vi\u0161e meseci, to nije isto kao kada tamo \u017eivite. Vremenom sam upoznala nove ljude, mno\u0161tvo kolega na poslu, druge \u0161eta\u010de pasa, \u017eene sa aerobika… Navikla sam se na \u017eivot na moru, na lepo vreme, na to da bez auta ne mo\u017ee\u0161 nigde da mrdne\u0161, na to da mi se pokvare kanali na TV kad padne malo ja\u010da ki\u0161a, da u samo jednoj pekari prave pitu sa pe\u010durkama (a i tad treba unapred da se naru\u010di), da u jesen i zimu ne gledam ogoljeno drve\u0107e nego palme i \u010detinare. \u010covek je blagosloven sposobno\u0161\u0107u da, kako vreme odmi\u010de, pamti samo one lepe trenutke, a lo\u0161i izblede u se\u0107anju. Ranije sam jedva \u010dekala da se odselim, a sada znam da \u0107u se sa nostalgijom prise\u0107ati primorskih dana. <\/span><\/p>\n

\n
<\/span><\/div>\n
\nNisam vam se \u010desto ispovedala na blogu, trudila sam se da uvek prika\u017eem lepe stvari koje mi se de\u0161avaju, a ovo je, nadam se, jedna od njih. Drago mi je \u0161to \u0107u sada opet biti blizu roditelja (nisam toliko razma\u017eena da moramo da \u017eivimo u istom naselju, ali bi bilo lepo da smo u istom gradu ili bar istoj dr\u017eavi), blizu sestre i sestri\u010dine, blizu svojih prijatelja. S druge strane, ubudu\u0107e \u0107u, zbog prirode njegovog posla, mnogo manje vremena provoditi sa svojim suprugom i te\u0161ko mi je zbog toga. Nisam nikad bila tip koji mora non-stop da bude sa svojim partnerom i uvek sam imala \u010dime da se zaokupim i da \u017eivim svoj \u017eivot i kada nisam s njim, \u0161to situaciju \u010dini donekle podno\u0161ljivijom. A i to je privremeno. Navikne se \u010dovek na sve, kao i pas – m<\/span>islim da \u0107e Ema najvi\u0161e patiti jer ovde u Tivtu postoji veliki gradski park u centru, prava oaza gde je mogla slobodno da tr\u010dkara i juri se s drugim kucama, dok su u zemunskom parku ljudi manje prijateljski nastrojeni prema psima (iz dosada\u0161njeg iskustva ka\u017eem) i mora stalno da bude na povocu. <\/span><\/div>\n
\n
<\/span><\/div>\n
\nPo\u0161to je blog moj dnevnik, imala sam potrebu da i ovde podelim pome\u0161ana ose\u0107anja s kojima sam se borila prethodnih dana jer je svaka selidba pomalo stres za nas i predstavlja kraj jedne ere, ali i jedan novi po\u010detak. <\/span><\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oni koji redovno \u010ditaju blog znaju da sam poslednjih godina \u017eivela na relaciji Beograd-Tivat, s tim \u0161to sam u celini vi\u0161e vremena provodila u ovom potonjem zbog suprugovog posla. Kako sada ima novi posao i nije vi\u0161e vezan za Tivat, do\u0161lo je vreme da se vratimo u Beograd i ka\u017eemo zbogom \u017eivotu na moru. Ovi…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[6],"class_list":["post-954","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized","tag-journal"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/954","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=954"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/954\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=954"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=954"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.booksandlilies.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=954"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}