Kada bi trebalo da se izjasnim o najdražoj autorki, verujem da bi mi najpre na pamet pala Agata Kristi. Ne zato što smatram da je majstor pisane reči ili neko ko se vinuo u neslućene umetničke visine kojima niko ne može stati na crtu, već jednostavno zato što je draga. I nakon desetina pročitanih knjiga, i dalje uspeva da zaokupi čitaočevu pažnju i da, sa svakim ponovljenim čitanjem, ukaže na nešto što nam je prethodnog puta promaklo. Većinu njenih knjiga sam čitala po više puta, a danas sam htela da se osvrnem na one koje su mi najdraže.
Najpre bih pomenula “And then there were none“ (I ne osta nijedan), koju sam najpre čitala prevedenu kao ‘‘Deset malih crnaca“ i čijim sam raspletom ostala zapanjena. Nebrojeni pisci i scenaristi su se kasnije služili sličnom zamisli koja podrazumeva da nekoliko ljudi dovedete u veštački kreirano okruženje iz kog ne mogu izaći, i u kome umiru jedan po jedan, dok je na čitaocu, odnosno gledaocu, da otkrije ko je ubica. U Agatinom romanu imamo desetoro ljudi koji su pozvani na tajanstveno ostrvo, a uskoro ćemo saznati da je svako od njih u nekom trenutku svog života bio potencijalno kriv za nešto, i da se “izvukao“, te nepoznati organizator okupljanja želi da ispravi pogrešku sudstva i osigura da će biti kažnjeni. Smrću. Iako u prvi mah deluje prilično očigledno ko je serijski ubica, Agata uspeva da nas zavara i navede nas da preispitamo to što mislimo da znamo. Po mom mišljenju, ovo je njen najjeziviji roman, klaustrofobičan i napet od prve do poslednje stranice i omiljen mnogim čitaocima, iako se u njemu ne pojavljuju Herkul Poaro niti gospođica Marpl.
Ako niste, predlažem vam da pogledate i noviju ekranizaciju (iz 2015. godine) u vidu mini serije, sa sjajnim Čarlsom Densom, Semom Nilom i Mirandom Ričardson. Link ka trejleru OVDE.
Pošto su praznici sve bliži, neizostavno je da pomenem Božić Herkula Poaroa, jednu porodičnu misteriju u snežnom okruženju. Stari bogataš Simeon Li okupio je svoje potomke uoči Božića ne bi li se naslađivao njihovim vrpoljenjem i nagađanjima koga li je odabrao za svog naslednika. Zlobna osoba koja uživa u svojoj škrtosti i vađenju skrivene pregršti dijamanata koje neumorno prebira poput pravog tvrdice. Poaro stiže na večeru, ali dockan, njegov domaćin je već otegao papke, a osumnjičenih ima za izvoz. Samo, postoji jedna začkoljica – Simeon je izboden u sobi zaključanoj iznutra. Ovaj motiv zaključane sobe će Agata koristiti još koji put, uvek s novim, originalnim rešenjem. Takođe, Poaro ovde iznosi nekoliko veoma zanimljivih zapažanja u vezi s ljudskim ponašanjem tokom prazničnog perioda.
Agata je bila svetski putnik, pa je tako radnju nekih svojih dela smestila u strane zemlje koje je i sama posetila. Jedno od njih je Smrt na Nilu, takođe Poaroov slučaj, o ubistvu na brodu koji plovi Nilom (i koje je nedavno doživelo novu, ničim neizazvanu politički korektnu ekranizaciju). Žrtva nije neočekivana, ali samo rešenje zapleta je po nekima genijalno, dok drugima deluje malo nategnuto. Ja ga svakako nisam očekivala i, pored ljubavnog trougla na brodu, imamo još nekolicinu interesantnih likova kojima se rado vraćam. Uvek je preporučujem za čitanje tokom leta (letos je bila u OVOM postu), kao i Zlo pod suncem, još jedno štivo za odmor, doduše, smešteno u englesko letovalište. Često mi se dešavalo da ovaj roman pomešam s Trouglom na Rodosu zbog mnoštva zajedničkih motiva.
Jedna od prvih (tačnije druga) Agatinih knjiga koje sam čitala je Nesreća nevinih (Ordeal by innocence) i verovatno zbog toga zauzima posebno mesto u mom srcu/na mojoj polici. Doduše, Lagunino izdanje koje imam zove se Kukavičje jaje, ali to je ta knjiga. Rejčel Argajl, bogata dobročiniteljka i pomajka petoro dece, ubijena je, a za njenu smrt okrivljen i osuđen na vešanje Džeko, jedno od usvojene dece. Jedne večeri, na vrata Argajlovih zakucaće Artur Kalgari, naučnik koji tvrdi da je u vreme ubistva povezao Džekoa svojim autom, te prema tome mladić nikako nije mogao biti ubica. Novo saznanje izazvaće nemir u porodici jer se neminovno postavlja pitanje – ako Džeko nije kriv, to znači da neko od njih jeste. Ubica postaje očajan da ne bude otkriven i pravi jednu grešku za drugom…
Volim knjige gde se ubistvo izvrši trovanjem (kako kažu “otrov je žensko oružje“), pa sam izdvojila Tužni čempres, koji bih svrstala u jesenje preporuke. Mlada nasledica Elinor optužena je za ubistvo Meri, prijateljice iz detinjstva, a kao povod navedena je ljubomora jer su volele istog čoveka. Doktor Piter Lord uveren je u Elinorinu nevinost i uspeva da ubedi Poaroa da se pozabavi njenim slučajem i pokuša da je spasi smrtne kazne. Jedan od onih atmosferičnih romana koji vas neprimetno osvoje, a ekranizacija (mon cher David Suchet ) je takođe divna.
I za kraj, Zavesa, poslednji Poaroov slučaj. Mnogi je ne vole jer predstavlja svojevrstan oproštaj od, sada već starog i bolesnog malog detektiva velikog uma, ali se svakako izdvaja u moru Agatinog stvaralaštva. Ako ste čitali Karizijevog Šaptača, možda ćete naslutiti o kakvom je profilu ubice reč i koliko je zapravo teško takvu osobu naterati da odgovara za svoje zločine. Mesto dešavanja je Stajls, kuća u kojoj se prvi put srećemo s Poaroom (u knjizi “Tajanstveni slučaj u Stajlzu“ – The Mysterious Affair at Styles) i gde se simbolično zatvara krug našeg poznanstva i druženja. Setna knjiga nakon čijeg ćete se čitanja osetiti kao da je naglo zahladnelo i da je opao poslednji jesenji list.
Da li ste čitali neku od pomenutih knjiga i koja knjiga Agate Kristi vam je najdraža?