Izdvojila sam nekoliko naslova koji mi deluju prikladno za godišnje doba koje smo načeli, ali je i dalje veliki deo tek pred nama. Među njima ima knjiga koje sam nedavno pročitala, ali i par starih favorita na koje sam želela da vas podsetim.
“Talentovani gospodin Ripli“ Patriša Hajsmit
Patriša Hajsmit je autorka čija se dela lakše pamte od imena i verujem da je većini poznatija po romanu “Stranci u vozu“, ekranizovanom od strane slavnog Alfreda Hičkoka, dok je i Ripli doživeo prilično uspešnu ekranizaciju (i jedan je od filmova kojima se rado vraćam).
Talentovani gospodin Ripli zapravo je deo petodelnog serijala o Tomu Ripliju, a kod nas je zasad objavljen samo prvi roman u kom upoznajemo mladog prevaranta koji se na različite načine dovija kako bi sitnim prevarama dopunio svoj skromni budžet. Herbert Grinlif, milioner, obratiće se Tomu za pomoć kako bi njegovog zabludelog dvadesetpetogodišnjeg sina Ričarda posetio u Evropi i dozvao pameti, odnosno, roditeljskoj kući i porodičnom poslu. Tom će u tome videti jedinstvenu priliku da se izvuče iz jeftinog prljavog stana u kome trenutno boravi i neperspetkivnog dosadnog posla.
Gospodin Grinlif je bio jedan tako čestit čovek da je uzimao zdravo za gotovo da su svi ostali ljudi na svetu čestiti. Tom skoro da je zaboravio da takvi ljudi uopšte i postoje.
Pitak roman jedne proračunate ličnosti i njenih postupaka pod plavim italijanskim nebom čini se kao idealno štivo za plažu. Naišla sam na 2-3 ne baš pohvalne recenzije, tako da u startu nisam imala velika očekivanja od romana, koji je sasvim prihvatljiv (a ni film ne zaostaje).
“Godinu dana u životu stare Grčke“ Filip Metizak
Najnoviji dodatak mojoj biblioteci, pročitan početkom ovog meseca. Metizak je britanski istoričar i voli da piše o drevnim civilizacijama. Autor je knjiga “24 sata u starom Rimu“ i “24 sata u staroj Atini“.
Zemljoradnica, Robinja, Kratkoprugaš (trkač), Diplomata, Nevesta, Graditelj, Trgovac, Sviračica na liri – ovo su likovi koje pratimo tokom godine i iz čije perspektive saznajemo mnoštvo zanimljivih istorijskih podataka o životu u Grčkoj u 3. veku pre nove ere. Likovi su fiktivni, ali su događaji koji se pominju (poput gradnje hrama dinastije Ptolomeja) i običaji zasnovani na istorijskim činjenicama. Čitanjem ove knjige steći ćemo podrobniji uvid u to kako je tekla godina običnog čoveka, od oktobra do septembra. Zanimljiv koncept, svakako, i dopada mi se što je dovoljno informativna, a opet, ne zatrpa čitaoca podacima. Poglavlja su kratka, brzo se čitaju; naići ćemo i na poneku ilustraciju, kao i na mapu na samom početku knjige. Svakako ću čitati i “24 sata u staroj Atini“ koju sam uzela još prošle godine.
“Moja porodica i druge životinje“
Prvi deo Krfske trilogije autobiografskog dela prirodnjaka Džeralda Darela (poznatog i kao mlađeg brata pisca Lorensa Darela). Desetogodišnji Džeri se s porodicom, koju sačinjavaju majka, dva starija brata i sestra, doseljava na Krf, na kome će ostati pet godina. Dečak je zaokupljen životinjskim svetom i koristi svaku priliku da proučava dostupne primerke faune, uz pomoć nekolicine ljudi s kojima je sticajem okolnosti došao u kontakt, i koji dele njegovu ljubav prema bubama, pticama, gmizavcima i ostalom življu. Tok pripovedanja jeste nešto sporiji, ali mi to nije smetalo – zapravo, idealan je za duga letnja popodneva. Roman je pisan u prvom licu i na njegovim stranicama upoznaćemo članove ekscentrične porodice i uživati u njihovim dijalozima i humoru.
“Bazen“ Joko Ogava
Zbirka koju čine 3 novele, koje (ne tako očigledno) povezuje zajednički element – voda. Japanska spisateljica omiljena je širom sveta jer svojim pitkim i jednostavnim jezikom uspeva da se uvuče pod kožu čitaoca i izazove trnce niz leđa, pri čemu ne pribegava horor elementima u vidu eksplicitnih opisa; Ogava više voli da zagolica i ostavi blagi nagoveštaj jeze u vazduhu. U svakoj od 3 priče – Bazen, Dnevnik trudnoće i Studentski dom imamo ženskog naratora koji nam neposredno predočava okolnosti u kojima se nalazi i postupke kojima pribegava (od kojih su neki smrtonosni). Meni je poslednja priča bila najjezivija i u njoj se naša junakinja obrela u starom smeštaju, gde je živela kao studentkinja i evocira uspomene sa starim upravnikom koji je i dalje tu, raspitujući se o nestalom studentu.
Ogava obožava da obezliči svoje likove tako što škrtari na opisima i izostavlja imena, tako da se u nekim njenim novelama susrećemo sa likovima koje identifikujemo po samo jednoj reči – sestra, zet, doktor, rođak… Emotivna distanca je nešto po čemu je ova autorka poznata i zaista volim da se, promene radi, povremeno prihvatim neke od njenih priča. Prošle godine objavljena kod nas je objavljena i njena zbirka pod nazivom “Osveta“.
“Dina“ Frenk Herbert
Jedna od najpoznatijih knjiga žanra fantastike i zapravo uvod u svet koji je Herbert stvorio. Čitala sam samo ovaj prvi deo, tako da ću svoje utiske ograničiti na njega. U središtu dešavanja je uticajna porodica Atreida, koju čine Leo, supruga Džesika i njihov sin Pol, i oni se nalaze pred preseljenjem na planetu Arakis. Sam početak, kada smrežurana starica – proročica, dolazi Džesiki u posetu kako bi proučila njenog sina i ustanovila da li je on odabrani, junak legendi
Boravak na pustinjskoj planeti Arakis, suočavanje sa brojnim neprijateljima, uključujući i peščane crve koji odjednom iskrsavaju i brišu sve pred sobom. Nisam oduševljena prozaičnim imenima kao što su Pol i Džesika i odudaraju mi od izmaštanog Herbertovog sveta. Kako izgleda život na pustinjskoj planeti gde je svaka kap vode dragocena i gde stanovnici moraju da nose specijalna odela koja recikliraju njihov sopstveni znoj i ostale telesne tečnosti? Knjiga je objavljena šezdesetih godina 20. veka, ali se to ne primećuje – štaviše, deluje toliko savremeno da je mogla nastati i ove godine. Prošle godine izašao je i rimejk filma, ali ga nisam gledala.
“Dobro upamti ovo, momče: svet počiva na četiri oslonca…“ Ona podiže četiri čvornovata prsta. “Na učenju mudrog, na pravičnosti velikog, na molitvama neporočnog i na junaštvu hrabrog.“
Moram priznati da mi je nešto što je bilo jedno veoma uzbudljivo putovanje pred kraj malo pokvareno velikim skokom u budućnost (preskakanjem godina), tako da je moja odluka da uzmem nastavak poljuljana. Recimo da su mi dve trećine knjige sjajne, a ostatak baš i ne; imajući u vidu svoje svesrdno izbegavanje bilo kakvih serijala, ne verujem da ću čitati nastavke, kojih zaista ima mnogo.
“Smrt na Nilu“ Agata Kristi
Jedna od mojih omiljenih autorki bila je velika putnica i iskustva sa svojih brojnim putovanja utkala je u mnoge svoje knjige. Jedna od njih je Poaroova avantura prilikom krstarenja Nilom, kada na brodu pronalaze bogatu putnicu ubijenu u kabini, a najsumnjivija osoba ima savršen alibi. Tu su i drugi putnici sa svojim dramama i problemima, tako da roman predstavlja pravi koktel različitih karaktera koji će čitalac rado ispiti u očekivanju da sazna rasplet. Ekranizovan je više puta, ali cenim da je knjiga ipak najbolja. Ima oko 300 strana, što je takođe idealno jer nije ni premalo, a ni previše za torbu za plažu.
“Smrt na Nilu napisala sam po povratku sa zimovanja u Egiptu. Sad kad ga čitam čini mi se da ponovo putujem parobrodom od Asuana do Vadi Halfe. “ A. Kristi
I mali podsetnik na knjige koje sam ranije preporučivala za letnji period (jer znam da nisu svi čitali sve postove i pogledali sve videe, logično):
“Bujno leto“ Barbara Kingsolver – Ovde imamo 3 isprepletane priče sa različitim likovima, a povezuje ih mesto boravka: Grabljivci, Zaljubljeni moljci i Stari kestenovi. Barbara Kingsolver je diplomirala biologiju, ali se kasnije potpuno posvetila pisanju i dosad iznedrila desetak romana i eseja. Pisanje joj ide od ruke, stil joj je zanimljiv, poredak reči deluje prirodno i neusiljeno, a u knjigu je utkala i deo svog znanja iz struke, te nam je tako, na primer, skrenula pažnju o značaju grabljivaca koji se nalaze na vrhu lanca ishrane i potrebi da se održe u životu. U središtu svake od priča su ljudi, ali su uspešno provučene paralele sa biljnim i životinjskim svetom. Jedna nesvakidašnja knjiga koja je odavno rasprodata, ali se može naći u bibliotekama. Ima oko 400 strana i izdavač je Laguna, koja je objavila još 3 Barbarine knjige.
Pronašla sam i deo starog teksta na blogu u kom sam se osvrnula na ovu knjigu:
“Bujno leto“ Barbare Kingsolver je, uz “I dalje Alis“, moje čitalačko otkriće godine, koje mogu laka srca da preporučim. Obuhvata priče triju zasebnih skupina ljudi, čiji se životi na kraju prepliću. Imamo Grabljivce – Dinu i Edija i njihovu burnu romansu u zabitima džungle, zatim Zaljubljene moljce, neprilagođenu Luzu koja iznenada postaje mlada udovica, i na kraju, Stare kestenove, koji predstavljaju dvoje ljudi u poznom periodu života, zaraćene susede, koji su mi možda bili i najzanimljiviji.
“Burmanski dani“ Džordž Orvel – Orvel je proveo 5 godina u Burmi, radeći u policiji, te je svoje iskustvo iskoristio kako bi nam pobliže dočarao kako je tekao život u kolonijalnom svetu i podvukao rasizam i nacionalizam koji su u velikoj meri bili zastupljeni (govorimo o dvadesetim godinama XX veka). Sve je upakovano u roman koji za protagoniste ima U Po Kina, korumpiranog sudiju i trgovca Džona Florija. Ovo je prvi Orvelov roman i o njemu možete naći još mojih utisaka OVDE. Svrstavam ga u letnje preporuke zbog mesta dešavanja, a i sam roman je dovoljno lagan i pitak za ove dane.
“Mobi Dik“ Herman Melvil – ne bih dužila o ovom poduhvatu jer sam relativno skoro pisala o njemu (OVDE) već samo nakratko da podsetim da letnje dane možete prekratiti čitajući o Ismailovom putovanju na kitolovcu i usput saznati gomilu (nepotrebnih) informacija o kitovima kao vrsti, kojima je posvećen najveći deo romana. Možda bi bila i zgodna knjiga za zimu, ali pošto je “morska“, opredelila sam se za čitanje tokom leta. Iako mi se desilo da u 2-3 navrata zadremam čitajući, celokupni utisak je pozitivan i sigurno ću se vratiti da ponovo pročitam neke delove.
Nadam se da ćete u ovoj skupini pronaći nešto što će vam odgovarati, a volela bih i da mi preporučite nešto za letnje čitanje. Trenutno se družim s Orvelom i romanom Kataloniji u čast.