Ove godine sam za rođendan dobila više knjiga nego ikad, uglavnom zato što sam ih sama tražila. Šta biste vi rekli da vas neko pita šta želite? Knjiga je vrlo praktičan poklon – nije skupa, nije kabasta, ne morate obići ceo grad da je nađete, možete dodati ličnu notu tako što ćete se potruditi oko posvete, a slavljenik će se obradovati. Naravno, kad imate mnogo knjiga, neophodno je da date ljudima smernice da vam ne bi uzeli nešto što već imate – tako nema iznenađenja, ali ni neprijatnosti koja vas obuzme kada odmotate poklon, a unutra neka vama potpuno nepotrebna stvar s kojom ne znate šta biste. U avgustu sam već počela da pravim preliminarni spisak za Sajam knjiga, ali sada razmišljam da li mi je to uopšte potrebno jer sam obezbeđena za celu narednu godinu – što novim knjigama, što starim znancima s kojima jedva čekam da se ponovo družim (da, Džejn Ejr, mislim na tebe. I na tebe Narnijo, Šerloče, Hajdi, Mogli i Bilbo Baginse). Ako ste zainteresovani, mogu vam ovih dana uslikati šta sam sve dobila i okačiti ovde; zapravo, verujem da vas to zanima više nego šta sam jela, ali nemate sreće ovog puta. Ionako vazda pišem o knjigama, neka ova današnja objava bude pauza.
More
Dve gozbe – jedna zemunska i jedna tivatska. Grčki restoran Piatakia ima sjajnu supu od sočiva; jeste malo ljuta, pa možda više prija zimi. A u Tivtu Big Ben, šta drugo, najopušteniji kafić-picerija s divnom terasom. Često sam svraćala tamo proteklih godina dok sam živela na moru.
Bila sam se navukla i na krompiriće iz Chips&Love (imaju lokal u Knez Mihailovoj i na Terazijama, možda još negde). Vegetarijanci se raduju krompiru kao ozebao suncu. Desna fotografija je iz Laboratorije, kul kafića gde je lepo otići na doručak – glavna ponuda su smutiji (ima i poneki kolač).
Pita Break je mala pekara u centru grada, koja pored standardnog izbora, nudi i nešto što dosad nisam videla, a to je pita s ajvarom. Doduše, sama atmosfera i nije nešto, zaposleni deluju kao da se dosađuju i da žele što pre da vas se reše, a nisam ni dobila pitu koju sam naručila – tražila sam ajvar pikant, a dobila ajvar sir. Ova druga na slici je s pečurkama. Pitice su male i zgodno je ako želite da probate više ukusa, pošto pretpostavljam da vam treba 2-3 komada da biste se najeli. Imaju i slatki program – sa orasima, čokoladom, vanilom itd. (njih nisam probala).
Za zaštitu od sunca sam, između ostalog, koristila i ovaj Velnea sprej. Kupila sam ga jer je bezbojan i brzo se upija, ali ima vrlo čudan miris – mene najviše podseća na ormar moje baba-tetke, naftalin možda (?). Nije grozan, ali je totalno neočekivan i ne dopada mi se da ga imam na koži pola dana, zaista.
Priključila sam se timu Book Fairies Serbia i počela da ostavljam svoje knjige po gradu da ih nađe neki srećni čitalac.Doduše, još uvek nisam podelila sve jer ne stižem, ali biće i to uskoro (kao i uvek, kada budem ostavila knjigu, obavestiću vas na FB i Instagram profilu). Da ne bude zabune, delim knjige koje više neću čitati; onih omiljenih ne mogu da se odreknem, ali takve naslove možete očekivati kad bude poklanjanja na blogu (kao što sam ovog proleća poklonila Grofa od Monte Krista).
Divan post,hocemo slike rodjendanskih knjiga naravno….slazem se da leta vise nisu kao pre,ne mozemo bas puno da uzivamo u njemu…..da neam vikendicu na dunavu gde se mogu kupati,ne znam kad bi docekala kraj ovoj Sahari…..a knjiga jeste najlepsi poklon,u poslednje vreme i ja praktikujem to i iznenadjena sam koliko se ljudi obraduju…..zasto smo zaboravili da poklanjamo knjige?
Lovely post dear!
Aha, znači imaš vikendicu? Što ne reče ranije 😀
Thank you!