Zaslepljenost
je počela pomalo bizarno; jednostavno, ali efektno i obećavajuće. Upoznali smo
Petera Kina, ekscentričnog sinologa i zaljubljenika u knjige. Zaljubljenik je, u njegovom slučaju, preslab
izraz; on je čitav život posvetio knjigama i stvaranju svoje privatne
biblioteke. Čak je zaposlio i ženu koja
će svakog dana pažljivo brisati njegove police s knjigama, sledeći njegova
detaljna uputstva. Kin je osoba čija je svaka misao posvećena knjigama; čak ih
i sanja. Asocijalan je i ne oseća nikakvu ljubav niti privrženost ni prema kome, sem prema svom knjiškom blagu. Meni je njegov lik u početku prilično simpatičan. Videvši kako njegova priprosta kućedomaćica, Tereza, brižljivo vodi računa o
njegovim knjigama, Kin dolazi na ideju da se njome oženi. I tu počinju njegovi
problemi jer se ispostavlja da Tereza nije onakva kakvom ju je smatrao, premda je radila kod njega čitavih 8 godina.
deo knjige, koji govori o Kinu i Terezi sam lako pročitala. Potom na scenu
stupa jedan novi igrač, patuljak i šahovski velemajstor u pokušaju, Fišerle, i
moja zabava prestaje. Mi kao čitaoci dobijamo uvid u pogled na svet svakog od
likova, ali mi je Fišerleovo poimanje delovalo vrlo konfuzno i dosadno;
podsetilo me je na Oskara, junaka Grasovog Limenog
doboša. Obojica Nobelovaca su kroz svoja dela povukla paralele s političkom ideologijom zemlje u kojoj su se nalazili. Meni se Grasovo pisanije nije
dopalo, tako da sam s mukom savlađivala epizode koje su me podsećale na njega.
romanu su svi ludi, s tim što nam nije svačije ludilo jednako zabavno. Svako od njih vodi se niskim interesima,
imajući u vidu isključivo sopstveno dobro,
ne interesujući se za druge; prilikom suočavanja s ludilom drugih, doživljava krah. Uvrnuti bibliofil, starija žena željna ljubavi
i materijalne sigurnosti, Benedikt, okrutni nastojnik zgrade u kojoj Kin stanuje, potom
gorepomenuti patuljak-grbavac, svi su oni prekoračili granicu između puke maštovitosti/ekscentričnosti i ludila.
Dosta često knjige znaju biti takve, imaju odličnih djelova, ali ostatak je konfusan ili loše napisan.
E, ovu knjigu sam već mislila da nabavim! Zaista mi je delovala obećavajuće. Međutim, tvoj komentar da te je podsetio na Gintera Grasa me je skroz vratio na zemlju.
Grasa sa čitala još davno, tj. pokušavala – pamtim ga najviše po tome što sam tad odlučila da niko neće biti gospodar mog vremena i živaca – hvala mu na tome, nije mala stvar! Kasnije su se na to moje mišljenje nadovezali njegovi komentari u vezi bomardovanja 1999. godine, pa sam ja sa istim završila svaku ovozemaljsku komunikaciju.
Srdačan pozdrav!
Meni ovo deluje baš zanimljivo i obavezno čitam!:) Imam Kanetijev roman "Prisluškivač", ali ga još uvek nisam pročitala, kao ni Grada (sramota, znam!), ali u planu su – moram priznati da se poslednjih godina sve više okrećem nemačkim i austrijskim autorima, godi mi njihov stil. Što se tiče likova, možda zbog ovog patuljka, možda zbog bizarnosti, a najpre će biti jer ovih dana gledam seriju i zarazila sam se skroz, ali mene ovo asocira na "Tvin Piks"! Hvala na prikazu i još jednom predlogu za listu čitanja. Ova "Deretina" edicija je odlična, vizuelno i izborom prevoda.:)
*GraSa
Znala sam da je bio nacista, ali ovo za bombardovanje nisam. Fuj, još pod stare dane tako da se ponaša. Da sam znala, ne bih se zamajavala njime; pročitala sam ''Limeni doboš'' i ''Mačka i miš'' i nisu mi se dopale. Znam da su se Herta Miler i Salman Ruždi takođe složili s bombardovanjem naše zemlje.
Ionako ima više knjiga koje želim da pročitam nego što ima mene, tako da nacizam koristim kao filter koji će taj ljudski kukolj (bez obzira kakve su im knjige) staviti na rep događaja. Imaš interesantnu listu pročitanih knjiga pa me interesuje da li si se srela sa Elfride Jelinek (Nobel 2004.)?
Sradačan pozdrav!
Slažem se, toliko je drugih pisaca i knjiga da možemo da biramo, sve i da izbacimo ove neprijateljski nastrojene 😀 Elfride mi je bila na nekom spisku, ali dosad je još nisam probala; po onome što sam načula, nije moj fazon, ali ću svejedno probati.
Jao, jeste, super im je edicija; ja sam se zalepila za ovu knjigu čim sam videla da je izašla, pogotovo kad sam videla da govori o nekom knjigoljupcu. Prvih 200 strana mi je super, a onda mi je sredina bila dosadna zbog tog patuljka i jedva sam čekala da ode ili da mu se nešto desi 😀 Baš me zanima kakav je taj Prisluškivač!