Ima li koga? Nadam se da ste još tu, da me niste zaboravili i da ćemo nastaviti da se družimo. Isti je blog, samo je adresa malo izmenjena. Već dugo želim da se odvojim od Blogger platforme (i blogspot domena), međutim, uvek sam bila suviše lenja da se time pozabavim. E, tu smo, najzad. Stari blog neću gasiti, bar za sada, ali ću nove tekstove odsad objavljivati samo na ovoj adresi i nadam se da će ih ovog decembra biti mnogo. Čak sam se nosila mišlju da upriličim blogmas, koji podrazumeva objave svakog dana do Božića (7. januara) ili do Nove godine, ali da se ne zalećem odmah. Idemo polako.
Danas sam htela s Vama da podelim utiske o knjigama koje sam čitala početkom jeseni. Prva je ‘’Apropo ničega’’ – autobiografija Vudija Alena. Simpatični naočarko koji ume da nas očara svojim filmovima i pruži nam razbibrigu koja je neretko repetitivna (bar sam ja gledala neke njegove filmove više nego jedanput). Kroz maglu se sećam skandala koji je obeležio njegov život (odluke da stupi u vezu sa svojom pastorkom), međutim, nikad nisam razmišljala o tome niti tražila dodatne informacije kako bih saznala šta se zapravo dogodilo. I ova knjiga je zapravo rezultat Alenove potrebe da javnosti pruži svoju stranu priče, da razjasni neke stvari ili da se opravda, ako hoćete. Naravno, najpre će nas provesti kroz svoje detinjstvo i trenutke u kojima je saznao da bi želeo da se bavi filmom, tako da ovde imamo klasičnu vremensku liniju koja podrazumeva prikaz života od rane mladosti do sadašnjeg trenutka (u kome se opasno približio sedamdesetoj).
Čitao sam romanopisce, pesnike, filozofe; mučio sam se s Foknerom i Kafkom, a još gore mi je bilo s Eliotom i naravno Džojsom. Međutim, voleo sam Hemingveja i Kamija zato što su bili jednostavni i probudili osećanja u meni ali Henrija Džejmsa nisam uspeo do kraja da pročitam, koliko god se trudio. Svideli su mi se Melvil i poezija Emili Dikinson i izdvojio sam vreme da upoznam Jejtsov život da bih mogao da uživam u njegovim pesmama. Ficdžerald mi je bio tako-tako ali sam obožavao Tomasa Mana. Svidelo mi se Crveno i Crno, naročito kad se mladi junak iznova pita da li da načini prvi korak i udvara se udatoj ženi. Ja sam napisao humorističku verziju te scene za Brodvej u komadu Sviraj to ponovo, Seme, gde sam glumio s Dajen Kiton.
Alen se trudi da bude samokritičan i više puta podvlači činjenicu kako je neugledne spoljašnjosti (mršav, sitne građe, s naočarima – u suštini, suprotno od onog što je privlačno većini žena), skromnog porekla i obrazovanja. Zapravo, iznenađujuće je koliko se oslanja na činjenice – ne bavi se mnogo svojim mislima niti ‘’leprša’’ bez iznošenja nečeg konkretnog, a opet, uspeva da zadrži notu iskrenosti bez ugrožavanja svoje privatnosti. Poželela sam da pročitam knjigu koju je napisao neko ko je video sveta (setimo se filmova u Njujorku, Rimu, Parizu, Barseloni) i sarađivao sa nekim od mojih omiljenih glumaca, a drama oko Mije Farou i Sun Ji me nije preterano interesovala (što ne znači da je taj deo, koji predstavlja centralni element biografije, bio nezanimljiv). Knjiga mi se dopala jer je jednostavna, iskrena i nepretenciozna. Najvećim delom je vesela i lepršava, ali nam nudi i prikaz gorke strane braka. Nisam imala velika očekivanja jer Alen nije pisac (ako ne računamo to što je pisao šale), što je pomoglo, te sam joj velikodušno dala četvorku na Goodreadsu.
Još jedan veliki plus za mene bila je zabluda da pomažem sebi. U najcrnja vremena lepo je znati da nisi uspavan, da nisi pasivan puž na kog se obrušila bezumna ludost univerzuma pa čak i nevolja zbog koje si sam kriv. Važno je da veruješ da si nešto preduzeo.
Druga knjiga je ‘’Šala’’ italijanskog pisca Domenika Starnonea i prikazuje nam odnos dede i unuka, posmatran iz perspektive ovog starijeg. Danijele Malariko je nekada čuven illustrator, sada već u poznim godinama koji se nerado prihvatio obaveze da nekoliko dana pričuva svog četvorogodišnjeg unuka Marija, dok su mu roditelji službeno odsutni. Preporučila bih je ljudima koji (zlo)upotrebljavaju baka i deka servis i na redovnoj bazi uvaljuju dete/decu na čuvanje roditeljima. Uverljivo nam je dočarano kako organizam starije osobe funkcioniše – Danijele je umoran i teško mu je i da ustane iz kreveta, a kamoli da skače i igra se s unukom. U jednom trenutku ga unuk u šali ostavi zatvorenog na balkonu i tako obojicu dovede u opasnu situaciju.
Iza svakog pristojnog života – uzdahnuo sam razočarano – postoji nevaspitani duh koga se pravimo da ne vidimo, energija koja nam pokreće telo, uništavajući u određenim vremenskim razmacima smernost čak i kod najsmernijih.
Malariko je angažovan kao ilustrator romana Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, i zbog nekih referenci mi je bilo žao što nisam čitala tu knjigu. Iako cenjen u svojoj branši, zašao je u godine i stoga se urednici plaše da neće biti na visini zadatka, da ga je vreme pregazilo. Knjiga ima oko 200 strana što mi je, iskreno, u tom trenutku bila puna kapa i danas, gotovo 3 meseca kasnije, nisam sigurna šta da mislim o njoj. Provuče se poneka životna mudrost tu i tamo, ali sam lično zasićena Bakmanom, Maroneom i Hrunom, koji su takođe ponudili starca kao glavnog lika koji nam predočava sve mane (i prednosti) trećeg doba, tako da se nisam mogla odupreti utisku osrednjosti.
Deda je star, radi šta hoće.
Knjige sam čitala u elektronskoj formi zahvaljujući aplikaciji Eden Books (najpre ponuđenu kao uslugu knjižarskog lanca Delfi i izdavačke kuće Laguna, ali koja sada sadrži i brojne naslove drugih izdavača). Budući da sam u septembru išla na more, zgodno mi je došlo da, umesto premišljanja koje knjige (i koliko njih) da stavim u kofer, jednostavno ponesem tablet i onda na licu mesta odaberem ono što mi se bude čitalo. Druga prednost je što sam mogla da čitam i kada se smrači i samo podesim osvetljenje i veličinu slova kako bih neometano čitala kada legnem u krevet sa prigušenim svetlima. I još jedna nezanemarljiva stavka je osećaj zajedništva koji ovakve aplikacije pružaju, a koji se ogleda u tome što možete dodati druge čitaoce za prijatelje, deliti utiske o pročitanim knjigama, praviti liste i slično. Ako imate mesečnu pretplatu, vrlo brzo ste u prilici da čitate nove naslove, ili ih prelistate kako biste procenili vredi li kupiti i papirno izdanje (ako ste naišli na svog novog favorita). Pretplata je zgodna i za poklon nekom prijatelju koji voli da čita (ako ne znate koju bi knjigu želeo i ako nema ništa protiv čitanja na elektronskom uređaju). Već sam vam pisala kako sam mislila da nema šanse da čitam na telefonu, i na kraju sam pročitala desetak knjiga. Ipak, kako imam i tablet, više čitam na njemu. U svakom slučaju, Eden Books aplikaciju sa svojim nalogom možete koristiti na 2 različita uređaja.
Nadam se da ste mi dobro i da ste spremili spisak knjiga za predstojeće zimsko ušuškavanje. Ja svoj još nisam napravila, mada ne znam ima li svrhe jer ga se nikad ne pridržavam u potpunosti.
Do skorog čitanja!
Aleksandra
*Ovaj tekst nastao je u saradnji s Delfi knjižarama