Pregled naj izdanja koja sam nabavila u protekloj godini
Zdravo svima i srećna vam Nova godina! Želim da vam sve bude potaman, od zdravlja, preko porodice, prijatelja do posla i hobija. Nameravala sam da objavljujem praznične objave tokom decembra, kao što sam radila ranijih godina, misleći kako ću imati više slobodnog vremena za to nego u prošloj godini, međutim, prevarila sam se. Ja obožavam praznične tekstove i fotografije (najviše volim one kod Mariannan), pa sam očekivala da imam i mnogo istomišljenika i da nam krajem godine svima dobro dođe malo opuštanja dok se pripremamo za godišnje svođenje računa.
U skladu s tim, spremila sam jednu vrstu knjiške rekapitulacije koja podrazumeva najlepše knjige koje sam nabavila u prethodnoj godini – pri čemu mislim isključivo na vizuelni aspekt, nikako na sadržaj (mada se ni tu nema šta zameriti). Uglavnom, odvojila sam neka ne tako obična izdanja koja imaju tvrde korice, ilustracije i slično.
Pisma od Deda Mraza (Dž. R. R. R. Tolkin) je nešto što sam merkala 2-3 godine unazad i konačno uzela (stiglo od Publik Praktikuma u eskpresnom roku i savršeno zaštićeno). Knjiga je većeg formata (da kažem A4), štampana na masnom papiru sa ilustracijama i faksimilom Tolkinovog rukopisa na velikom broju strana. Svake godine njegovoj deci (imao ih je četvoro) stizala su pisma sa Severnog pola prepuna dogodovština. Divan poklon svojoj deci ostavio je Tolkin, a kasnije, kada su pisma objavljena sredinom 70-ih godina, deca širom sveta dobila su priliku da uživaju u mašti ovog jedinstvenog čoveka.
S pojavom Netfliksove serije Witcher zavladala je prava geraltomanija, tako da ne čudi što je serijal u izdanju Čarobne knjige doživeo reprint, a pojavilo se i ilustrovano izdanje prvog dela, Poslednja želja. Meni nije bilo dovoljno što imam “obično“ izdanje, tako da sam ubrzo po izlasku svratila u striparnicu i kupila ovo. Mnogo volim pomalo mračna izdanja (s naglaskom na pomalo), tako da mi je ovo ispalo savršen poklon samoj sebi tokom jedne pauze na poslu. Većina ilustracija rađena je na masnom papiru, na dvolisnici, i nema ih nešto mnogo (manje od 10, u svakom slučaju). Ne verujem da ću kupovati ceo serijal jer je to ipak previše knjiga i nepotrebnog nagomilavanja (budući da već imam onaj standardni komplet). Ostatak knjige štampan je na običnom papiru i slova su pristojne veličine. Format je manji nego kod Pisama od Deda Mraza, ali veći od onog standardnog. Tvrdog je poveza i ima 276 strana.
Prelazim na knjige kupljene pred sam kraj godine, na decembarskom Sajmu knjiga (iskreno, nisam očekivala da će ga uopšte biti). Čini mi se da sam pominjala jednom-dvaput biblioteku Liga izuzetnih džentlmena koju objavljuje Makondo, i nedavno sam je kompletirala. Ovu knjigu već imam u izdanju Novosti, ali verujem da ću je zadržati iako sad imam i ovu ulepšanu verziju. Tvrdi povez sa crno-belim ilustracijama; ćirilični font je mnogo lep, samo su mi slova suviše sitna. Ilustracije i dizajn korica radio je Aleksa Gajić. Uz Rudnike cara Solomona, 20000 milja pod morem mi je najlepša knjiga ove edicije. Na kraju knjige nalazi se pogovor Kapetan Nemo i ja, koji je napisao David Albahari.
Ikabog Džoan K. Rouling je knjiga kojom sam započela ovu godinu (završiću je sutra, nadam se) i koja mi je pre čitanja mesecima stajala frontalno izložena na policama – toliko je lepa da mi nije delovala kao prikladna za čitanje nekog običnog dana, već možda za rođendan ili Novu godinu (dignite ruke svi koji mislite da je ovo normalno razmišljanje), i evo nas. U celosti je štampana na masnom papiru (samim tim nezgodna za fotografisanje), a ilustracije su posebna priča. Naime, naše izdanje su ilustrovala deca Srbije koja su pobedila na likovnom konkursu. Ostala sam zapanjena kreativnošću i talentom desetogodišnjaka (crtaju mnogo bolje nego ja), a i u samoj priči o kraljevstvu po imenu Izobiljska takođe uživam.
Vraćam se na ulov sa Sajma – pored Žila Verna, uzela sam i neke knjige na engleskom. Treasure Island (Ostrvo s blagom, R. L. Stivenson) jedna je od knjiga u kojima sam uživala u osnovnoj školi i volim tako u ime starih vremena da imam nešto što će me podsećati na njih, a svakako planiram ponovo da je čitam, ovog puta u originalu. Samo izdanje nije mnogo luksuzno (u pitanju je Wordsworth i našla sam ga na štandu Begen komerca, košta oko 1000 dinara). Tvrdog je poveza, nešto manjeg formata, slova su dovoljno krupna i sadrži nekoliko manjih crno-belih ilustracija.
Objavljuju li kod nas knjige o kralju Arturu? Sećam se da sam o njegovim avanturama čitala u osnovnoj školi (i “Plava ptica“ je dala svoj doprinos ovoj istorijskoj ličnosti), međutim, nešto ga ne viđam, pa, poslednjih dvadesetak godina. Ne znam treba li da me čudi što sam se zalepila sa ovo upadljivo izdanje (opet na štandu Begena; platila sam je 2500 RSD). Le Morte d’Arthur Tomasa Malorija prvi put je objavljeno u 15. veku (vučem neke Middle English osnove iz srednje škole, pa se nadam da mi ovo neće biti mnogo komplikovanije od savremenog engleskog), gust je tekst, sitna slova na preko 700 strana, tako da ću je čitati, brat-bratu, mesec dana. Ali je prelepa, zar ne? Izdanje je Canterbury Classics.
Za ovu kupovinu treba da zahvalim Jovani jer, da nije nje, ne bih ni zašla na Oksfordov štand i zavukla se u čošak u kome su se nalazile ove knjige (na uskom rotirajućem stalku). Gordost i predrasude i Džejn Ejr su mi prilično drage knjige, čitane više puta, a nijednom u originalu. Tvrde korice (hrapave), imaju onu kićanku-obeleživač, malko ilustracija i dodatne informacije o autorkama (npr. ima porodično stablo Bronteovih) i likovima. Predivna izdanja koja kriju mnoga iznenađenja i jedina mana su sitna slova. Na prvoj slici možete videti da su stranice oivičene roze bojom (dok su kod kralja Artura zlatne). Mnogo mi je drago što sam ih uzela (štand je Oxford centar, a cena knjiga je po 1100 din, čini mi se). Izdavač je WorthPress. Dolaze u providnom zaštitnom omotu koji može da se skine i ponovo vrati.
Sviđaju li se i vama ova izdanja i čime se se vi ponovili? Nadam se da mogu i na fotografijama lepo da se vide, iako znam da bi video prelistavanje bilo verodostojnija opcija. Kako god, mogu ih pokazati kad budem snimala sledeću turu po kućnoj biblioteci (snimala sam u 2021, tako da ove godine neće biti, već verovatno sledeće) ili u okviru Prelistavanja ponedeljkom, koje ponekad snimim za Instagram.
Hvala na čitanju i vidimo se uskoro!
Aleks
Knjige su predivne i mnogo mi je drago sto ponovo pises! 🙂 Ja sam se vratila citanju posto sam ponovo bez posla, i sebe sam castila ilustrovanim izdanjem Belog puta koje sam videla kod tebe pre izvesnog vremena i jako mi se dopalo – Pinokio. Cerkica i ja cemo uzivati citajuci ga pred spavanje. Pozdrav! :))
Hvala na javljanju, draga Zvezdana (ovo je prvi komentar koji sam dobila otkad sam se preselila, ne računajući silne spamove koje moram da brišem svakih nekoliko dana). Biće više objava čim mi ozdrave svi ukućani. Veliki pozdrav!