Ratnik – Stiven Presfild

Izdanje: Laguna, 2022. Meki povez, 340 str. Naslov originala: A Man at Arms, Steven Pressfield.

“Nije ona nikakva čarobnica, nego najobičnija baba-vračara“, izjavio je momčić David. “I to čvrknuta.“

Spadam u čitaoce koji kupuju Presfildove knjige bez ikakvog razmišljanja i silno sam se obradovala videvši Ratnika među Laguninim izdanjima koja su u pripremi. Jeste da bih više volela da je i ova smeštena u antičku Grčku, ali bar je ratnik iz naslova Grk (i to je nešto). Mesto dešavanja je Judeja, koja je u prvom veku n.e. pod upravom rimskog carstva. Narod je, naravno, nezadovoljan i tvrdoglavo odbija pokornost, u toj meri da su i Rimljani svesni da im se čak i ne isplati držati tu negostoljubivu pustinjsku teritoriju.

“Pustinja je froomah, momče moj“, izjavio je dečakov otac. Froomah je bila nabatejska reč za apoteku. “Od čega god čovek da oboli, Bog je ovde zasadio protivotrov, i ništa ne mora da se plati!“

Veći deo priče posmatramo iz ugla četrnaestogodišnjeg jevrejskog dečaka Davida, koji posmatra zasedu koju drumski razbojnici imaju običaj da upriliče kada očekuju neki karavan i tom prilikom pretresaju, maltretiraju i pljačkaju putnike. Među novopristiglim namernicima zadesili su se nazaren Mihajlo, njegova nema kći i tajanstveni stranac tetoviran oznakom desete rimske legije. Ćutljivi vojnik je Telamon, Grk iz Arkadije i nekadašnji pripadnik rimske vojske. Sticajem okolnosti, Telamon će pasti u ruke rimskom zapovedniku Marku Severu, koji će ga manje-više prinudno unajmiti da pronađe Mihajla koji je uspeo da pobegne i preotme pismo koje on nosi. Pismo predstavlja poslanicu apostola Pavla i katalizator potencijalne pobune. Ne smemo zaboraviti da je leta Gospodnjeg 55. hrišćanstvo još uvek u povoju i kroz dijaloge likova ovog romana provlače se neka važna verska pitanja.

“Šta je to vera, Mihajlo? ‘Veruje’ li čovek u sunce? U godišnja doba? U telo u kome obitavamo? Vera nije neophodna ni za šta od toga. Samo po sebi je očigledno da je to stvarno. Vera je neophodna jedino kad nešto ne postoji.“

“Ako ne možemo da verujemo ni u šta osim u ono što nam čula govore, onda nismo ništa bolji od ovih životinja i onda nema nade ni za koga od nas. U tome je razlika između čoveka i životinje: mi opažamo i ono čega nema i naprežemo se, ako ne da dozovemo to u stvarnost, a ono da mi duhom stupimo tamo. Sažaljevam te, brate. Ti imaš samo sebe i ništa više.“

Telamon, u pratnji svog novoprijavljenog štićenika Davida kreće u potragu za Mihajlom i njegovom kćerkom. Zamislite putovanje kroz pustinju koja je sama po sebi dovoljno izazovna i negostoljubiva, a tu su i mogućnosti da vas iznenada napadnu Rimljani, Jevreji ili Arapi. Deo neobično skrpljene družine postaje i raščupana vračara divljeg ponašanja, za koju se ne zna na čijoj je strani. S kakvim će se izazovima David i Telamon suočiti i da li će na kraju sačuvati živu glavu, ostaje nam da vidimo. Roman bi se lako dao pretočiti film/seriju jer je mešavina akcije, istorije, religije – imamo adrenalinsku jurnjavu po pustinji, opiranje jarmu rimskih vlasti, ali i preispitivanje ljudskog postanja i ujedinjenja koje nova vera može doneti. Iskreno, ovde nisam našla ništa originalno i podseća na već ispričanu priču, ali svejedno bolju od izvikanog pisanija Medlin Miler.

“Kad u pustinji pitate nekoga koliko je daleko od jednog odredišta do drugog, biće vam odgovoreno u bunarima. “Do Vadi Alnala četiri bunara. Do Aleksandrije trideset.“

Rezime: Knjiga se brzo čita i podeljena je na veći broj poglavlja. Učinila mi se dinamičnijom od prethodnih Presfildovih knjiga, ali mi se manje dopala nego one. Nedostaje mi još potankog opisivanja zemlje, vojske, običaja i stoga sam joj dala 4 Goodreads zvezdice. Prosečan istorijski roman za koji sam želela da mi se svidi jer je iz Presfildovog pera. Ako niste dosad čitali Presfilda, a razmišljate o tome, preporučila bih njegove knjige Ognjena kapija i Plime rata. Ne bih krenula od Ratnika jer se čini da nije najbolje njegovo delo.