Izdanje: Vulkan, 2021. Tvrdi povez, latinica. Ima zaštitne korice koje se mogu skinuti; 255 str. The Blue Castle / Lucy Maud Montgomery
Imala je dvadeset devet godina, bila je usamljena, neželjena, neugledna – jedina ružna devojka u porodici lepih ljudi, bez prošlosti i bez budućnosti.
Valansi je skromna devojka sputana normama, pravilima i očekivanjima svoje brojne porodice. Majka, tetke, stričevi i svi ostali se prema njoj odnose kao prema nesposobnoj, manje vrednoj osobi čije se bivstovanje sastoji u tome da im pruži zabavu i razlog za kritiku i podsmeh. Lusi Mod Montgomeri je savršeno oslikala konzervativni milje s početka 20. veka (govorimo o kanadskoj provinciji) i kalup u koji je svaka žena morala da se uklopi kako bi doživela poštovanje i prihvatanje okoline, a to su, naravno, brak i deca. Ako uveliko krckaš svoje dvadesete, a niko te još nije zaprosio, imaš problem. I tada na scenu stupaju sveznajuće strine i tetke sa svojim patronizirajućim stavom i neželjenim savetima, gušeći svaku pomisao na bekstvo iz učmale sredine. I tako Valansi živi, ili bolje rečeno životari, u skromnoj smeđoj haljini i odranije nametnutoj frizuri. Jedinu razonodu predstavljaju knjige Džona Fostera i Valansi je očarana opisima prirode na koje u njima nailazi, čitajući ih po više puta, uprkos majčinom negodovanju. Od mašte je satkala Plavi zamak, svoje čudesno mesto, u koje u mislima odlazi kad god proživljava teške trenutke.
Jednog dana Valansi će doći do neočekivanog saznanja koje će je pogoditi i preokrenuti joj život za 180 stepeni. Odlučiće da živi po svom nahođenju i zanemari sva protivljenja koja će zasigurno njeni postupci izazvati. Zamislite šok i nevericu na licima stroge rodbine kada shvate da više nema poslušne, skromne Valansi i da je njeno mesto zauzela samouverena i jaka devojka koja ne haje za njihovo mišljenje, koja odbija da se nadalje odaziva na nadimak Dos kojim joj se uporno obraćaju bez njene saglasnosti; koja ne trpi učinjenu joj nepravdu, ma kako sitna bila; i koja je, zapravo, uvek bila tu negde ispod površine, samo nije imala smelosti da se ispolji. Štaviše, ispostaviće se da Valansi nije ni tako ružna kakvom su je smatrali- samo su njene ne tako klasične crte lica bile u senci neugledne frizure i nedostatka šminke i lepe odeće.
Kakav beskičmenjak moram da budem da nemam nijednog neprijatelja!
Lusi je poznata kao autorka serijala o Ejvonliju i ova knjiga će nas vratiti u jedno starinsko, prijatno okruženje i izmamiti nam osmeh (prvenstveno zahvaljujući opisima reakcija prezbiterijanaca), ali i poneku suzu. Uživala sam u čitanju od prve do poslednje stranice i mislim da je ova knjiga divna i kao poklon jer je sva lepa, spolja i iznutra, a mislim da nema mnogo ljudi koji su je čitali. Takođe ne zahteva mnogo vremena – ja sam je pročitala za jedan kišni vikend, uz čaj i mirišljavu sveću.
Valansi i njen novi prijatelj Barni, koji je takođe u neku ruku izopštenik i ne uklapa se u svoj socijalni stalež, predstavljaju kontrast skupini tradicionalista, uskogrudih i samodovoljnih karaktera kojima je sve što štrči razlog za brigu i pokušaj menjanja i vraćanja na pravi put. Jedinog saveznika ima u postarijoj rođaki Džordžijani, koja na svoj nespretan način pokušava da pomogne Valansi, ali čija usamljena podrška nije dovoljna da pobedi ostatak klana. Valansi ne samo da odrasta bez oca, već i bez majčinske topline i podrške – gđa Amelija Sterling je kruta, stroga žena, koja bi se radije odrekla kćeri nego da joj dopusti da iskorači iz ustaljenog obrasca.
Stric Džejms se konsultovao s doktorom Ambrozom Maršom. Dr Ambroz Marš je odobrio njihovu odluku i ukazao gnevnom stricu Džejmsu – koji bi Valansi najradije smesta negde zaključao – na to da ona nije, zasad, uradila niti rekla išta što bi moglo da se smatra dokazom ludila, a u ovo izopačeno doba se bez dokaza ljudi ne mogu zaključavati.
Autorkin cilj nije samo pisanje romantične knjige već i kritika društva, pogotovo položaja žene i tačno utvrđenog mesta, jedinog koje joj može pripasti. Stoga je ja nisam shvatila kao uvod-razradu-zaključak i nisam zamerila što nam je servirala očekivan kraj u Pepeljuginom stilu već sam se prepustila svim delovima prijatnog čitalačkog putovanja umesto iščekivanju dolaska na destinaciju. Uporedila bih je sa knjigama Lujze Mej Alkot ili romanom Gordost i predrasude.
Knjigu sam našla OVDE.