27 pisaca, 27 priča.
Ova zbirka se sastoji od priča koje su nastale u intervalu od kraja 19. do polovine 20. veka. Poređane su po godinama rođenja pisaca i u njoj ćete naći sledeći sadržaj:
“Evin dnevnik“ Mark Tven, “Knjižara sa stavom“ Vilijam Din Hauels, “Događaj na mostu preko Sovine reke“ Embrouz Birs, “U jednom satu“ Kejt Šopin, “Odaja na jugozapadu“ Meri E. Vilkins Friman, “Najveće dobro za najveći broj“ Gertruda Aterton, “Kako je udovica osvojila đakona“ Vilijam Džejms Lampton, “Policajac i himna’‘ O. Henri, “Oporavak“ Edit Vorton, “Majstor za popravku reputacija“ Robert V. Čejmbers, “Srećan Božić“ Stiven Likok, “Crnac Džef“ Teodor Drajzer, “Tamnobraon pas“ Stiven Krejn, “Na galebovom putu“ Vila Kader, “Božanstvenost“ Šervud Anderson, “Porota“ Suzan Glaspel, “Zapaliti vatru“ Džek London, “Dvadeset dva“ Meri Roberts Rejnhart, “Mačke Ulthara“ Hauard Filips Lavkraft, “Telefonski poziv“ Doroti Parker, “Čudesna priča Bendžamina Batona“ Frensis Skot Ficdžerald, “Ruža za Emili“ Vilijam Fokner, “Snegovi Kilimandžara“ Ernest Hemingvej, “Kora bez stida“ Langston Hjuz, “Biser“ Džon Stajnbek, “Polomljena trešnja“ Džesi Stjuart, “Lutrija“ Širli Džekson.
Zbirka me je privukla prvenstveno zbog Hemingvejeve priče Snegovi Kilimandžara koju sam dugo želela da pročitam (po motivima priče snimljen je i film, koji je prilagođen holivudskim merilima i ne odgovara originalu) i koja govori o Hariju, piscu čiji tok misli pratimo dok gleda smrti u oči. Utisak je ostavio i Događaj na mostu preko Sovine reke, priča Embrouza Birsa, koja je smeštena u vreme američkog građanskog rata. Sam Birs učestvovao je u ratu i na potresan način nam prikazuje tok svesti, čime predstavlja jedan od prvih primera ovakvog načina pripovedanja (nekoliko decenija pre Virdžinije Vulf). U priče koje će izazvati navalu osećanja kod čitaoca spadaju Tamnobraon pas, Zapaliti vatru, Kora bez stida, kao i Biser, delo Džona Stajnbeka koje govori o ljudskoj pohlepi i posledicama koje ona sa sobom donosi. Nešto vedrije su priče Vilijama Dina Hauelsa, Knjižara sa stavom i Čudesna priča Bendžamina Batona (F. S. Ficdžerald). U Knjižari sa stavom, protagonista Frederik Elkort dolazi na ideju da otvori knjižaru u kojoj će prodavati samo knjige koje smatra dobrim i dostojnim čitalaca, pri čemu će se suočiti sa izazovima koje nije očekivao. Bendžamina Batona verovatno većina zna po Oskarom nagrađenom filmu, ali je priča nešto drugačija i mnogo zabavnija nego što sam mogla da pretpostavim. Ovo mi je zasad najbolje što sam pročitala od Ficdžeralda jer me Veliki Getsbi i Nežna je noć nisu oduševili. Neočekivano mi se nije dopao Evin dnevnik, priča Marka Tvena, autora koji me je navikao na zanimljiv sadržaj, a ovde se to nije baš pokazalo. U lošije delove zbirke spadaju i priča Edit Vorton, Doroti Parker i Kejt Šopin (sad ispada da su mi ženski pisci lošiji, ali je konkurencija oštra, pa ovo i nije neočekivano).
Vremenski okvir u kome su nastale priče iz ove zbirke je takav da ćemo se neminovno susreti sa motivima rasne netrpeljivosti i teškog položaja crnaca, koji je podvučen u pričama Teodora Drajzera, Langstona Hjuza, pa i Vilijema Foknera, potom rata između Severa i Juga, ali i onih koje se mogu smestiti u bilo koje razdoblje – jedna od njih je i jedina koju sam ranije čitala, Mačke Ulthara (H. F. Lavkraft). Kod ovako velikog broja pisaca naići ćemo na različite stilove i različite dužine priča, i verujem da će svaki čitalac pronaći bar nekoliko njih koje su mu po ukusu.
Morala sam da nađem neko društvo – ja sam stvorena za to, čini mi se – zato sam od životinja pravila svoje prijatelje. One su savršeno šarmantne, imaju pitomu narav i vrlo su učtive; nikada se ne dure, nikada ti ne daju do znanja da ih ometaš, nasmeju ti se i mašu repom, ukoliko ga imaju, i uvek su spremne da idu u šetnju ili na izlet, ili bilo šta što im predložiš. Ja mislim da su životinje savršeni džentlmeni.
Šarolik izbor, nema šta – imamo nagoveštaj horora u priči Odaja na jugozapadu, kao i jednu ljubavnu priču, Na Galebovom putu. Ono što je interesantno kod ove potonje je da je autorka, Vila Kader, izbegla da pomene pol pripovedača, tako da može biti i muškarac i žena. Engleski, pak, nije srpski i ovde je prevodilac morao da se odluči za jednu varijantu. Humor ćemo naći u već pomenutoj Knjižari sa stavom, kao u Lamptonovoj priči Kako je udovica osvojila đakona. Kod ove zbirke je sjajno to što ne morate čitati priče redom kojim su pisane, možete praviti velike pauze u čitanju, preskakati ih ili im se vraćati. Ja sam se držala svoje navike da svake večeri pročitam po jednu priču, tako da mi je trebalo malo manje od mesec dana da je dovršim.
Izdanje: Tanesi, 2018. Broširan povez, 584 strane. Knjiga se može naći OVDE. Postoji i drugi deo “28: antologija američke priče XX veka“ (i obuhvata autore koji su stvarali tokom druge polovine prošlog veka).