Od marta nije bilo postova u vidu dnevnika, pa pretpostavljam da je vreme za mali apdejt u vezi s mojim ultrauzbudljivim životom. Danas se bavim pripremama za Andrejev rođendan, tako da treba malo da zategnem stan (iako u goste zovem samo najbliže, uvek se brinem da ne ispadnem aljkava; sad mi je već izazov da zagledam ispod kauča – tamo uvek ima nekih autića i bojica), kupim balone, odem na feniranje (i frizuru koja garantovano neće opstati do sutra popodne, ali eto, bar sam pokušala), napunim bateriju na foto aparatu… Ustanovljena mi je anemija (doktorka kaže da nije ni čudo što se osećam umorno) i najradije bih prespavala pola dana, što je i logično jer pola noći probdim. Svaki put se budim po 3 puta, te sam pročitala nekoliko elektronskih knjiga ili pustim Youtube i gledam videe tipa rutina nege lica Emilije Klark (kakav ten!) ili “14 znakova da vas vaš pas ne voli“ (laknulo mi je nakon gledanja, izgleda da ipak nisam u toj kategoriji). Odgledala sam i celu Poaro seriju, ponovo (puštam ga na Pickbox), a ove nedelje sam počela (takođe ponovo) da čitam Gospodara prstenova (i zapanjila se koliko se malo toga sećam iz perioda srednje škole). Računam da će mi to štivo potrajati bar mesec dana, tako da će ostale knjige sačekati jer sam ovo čitanje planirala i prošlog proleća (kad sam bila na godišnjem), pa od toga nije bilo ništa. Nešto sam se ulenjila i sve me mrzi, mogu misliti kako će biti kad još otopli.
Uzela sam i novi gel za tuširanje, očekujući da ima razbuđujući efekat, ali nisam oduševljena. Inače nisam ljubitelj đumbira, nešto mi kod njega smeta, pa ga i ne koristim u ishrani, čajevima i slično, ali sam mislila da će biti drugačije kad je u vidu kupke. S druge strane, ovaj Women Secret sprej je skroz ok, nije nametljiv, a Macadamia četku moram da pohvalim. Imam je bar 7 godina, ni zubac nije otpao i služi kao prvog dana – hvala našim beauty blogerkama što su mi je otkrile jer nema šanse da bih se sama setila da je kupim.
Moram da se osvrnem na beogradske babe – užasne su. Čast izuzecima. Toliku samoživost odavno ne videh – ‘ajde što neće da te propuste preko reda, to i ne očekujem od njih nego se još guraju ispred mene. Ove nedelje sam čekala prva u redu kod lekara i njih dve isplanirale da uđu pre mene (nisu uspele), a juče u banci starija gospođa lepo priđe šalteru gde sam ja već čekala. Počela sam već da se bunim i odbrusim svakome ko se gura preko reda. Da li je realno da ne vide stomak u 8. mesecu ili misle da to nije ništa i da treba ja njih da puštam jer su starije? Daj Bože da se ne razbahatim tako u tim godinama. Zaista ne mislim da neko treba da mi se (s)klanja sve vreme, ali stvarno ne očekujem ni da se ubacuju ispred. Moja kuma ima slična iskustva, i verujem da je mnogo ovakvih slučajeva (inače, primili su je juče u Narodni front i očekujem da ću najzad dobiti kumče u toku nedelje; baš se radujem).
Ostavljam vas sad (Ema se neće sama prošetati) i pišite mi kako vi provodite ove prolećne dane, jeste li stigli da se odmorite tokom Uskrsa/Prvog maja, uživali u lalama i narcisima, zaljubili se/odljubili, pročitali nešto lepo…
Aleks 🌼