Tvrdo srce zemlje (Hard Land, Benedict Wells) roman je o odrastanju u uspavanom gradiću u Misuriju, osamdesetih godina 20. veka.
Sem je šesnaestogodišnji mladić koji ima distanciran odnos s ocem – mnogo je bliskiji s majkom, međutim, ona se bori s karcinomom. Lekari joj daju 30% šanse da preživi i Sem se nada da će ona, zbog svoje žilave i otporne prirode, kao i zbog ljubavi prema poslu u knjižari kojim se i dalje bavi, ona biti u toj srećnoj manjini.
Tinejdžerske godine period su preispitivanja, potrebe za društvom vršnjaka i njihovom validacijom, težnje za prihvatanjem, buđenja seksualnosti i želje za naklonošću suprotnog pola. Sem se zapošljava u jedinom bioskopu u gradu i tamo upoznaje nekoliko momaka i jednu devojku, i, iako su isprva podozrivi jedni prema drugima, mladost i zajedničko provođenje vremena će od njih načiniti prijatelje, možda i za ceo život.
Ranije sam zbog svojih strahova morao da idem kod školske psihologinje. Jednom nisam bio u stanju da uđem u zagušljivu fiskulturnu salu, drugi put sam tokom nastave dobio napad panike. To je svaki put bilo kao da je celokupan moj um jedno veliko skladište puno bezbroj svetiljki i odjednom bi se jedno po jedno svetlo gasilo, sve dok ne bih ostao u potpunom mraku. I svaki put sam se osećao kao da umirem.
Posebna osećanja razviće prema devojci iz bioskopa, Kirsti, i dijalozi između nje i Sema će verovatno svakog čitaoca vratiti u srednjoškolske dane, kada nam je tuđe mišljenje bilo nešto najvažnije na svetu. Malo po malo, Kirsti će se otvarati prema Semu i od osobe koja se isprva podsmevala nešto mlađem pridošlici, postaće istinski važna osoba u njegovom životu. Odnos Sema i Kirsti bih mogla uporediti i s njegovim odnosom prema Džin, starijoj sestri. Iako je Sem zaljubljen u Kirsti, ona mu nekako uvek izmiče, približi se, pa se odmakne, a iznad glave im otkucava sat i odbrojava dane kada će Kirsti, budući starija, završiti srednju školu i odseliti se iz grada. Baš poput Džin koja je, čim se ukazala prilika, otišla od porodice, ostavivši Sema i roditelje.
Mama možda nije više bila onako poletna kao ranije i zbog lekova bi češće bivala umorna. A ipak je ponovo radila, smejali smo se kao i uvek, svađali se kao i uvek, gledali televiziju kao i uvek. Mada smo u sebi svi samo čekali nove loše vesti. Jer je smrt sve vreme sedela sa nama za kuhinjskim stolom, ispijala kafu i nemo gledala na sat.
U ovoj knjizi se naslov Tvrdo srce zemlje pojavljuje kao naziv pesme jedine iole poznate ličnosti koja potiče iz Grejdija, pesnika Vilijama Morisa, čije se delo obrađuje u okviru školske lektire i čiju poentu Sem pokušava da shvati. Srce zemlje kao središte SAD, tvrdo, grubo, teško za opstanak.
Biti dete, to je baciti loptu uvis
Odrastanje je kada padne.
Grejdi je ni po čemu poseban grad, sem što ima svojih “49 tajni“ (koje su za svakog od stanovnika različite), a Sem je ni po čemu poseban momak, tinejdžer željan da stekne svoje mesto u društvu, čime će se potvrditi njegov status zrele osobe, dostojne poštovanja.
“Zbog ovoga volim noć“, rekla je. “Izgleda mi kao negativ dana, sve je obrnuto. Oni koji su bučni utihnu, a one koji danju ćute sada čuješ.“
Benedikt Vels, koji ima nemačko i švajcarsko poreklo i živi u Evropi je s neverovatnom lakoćom smestio svoje junake u središte Sjedinjenih država, a na osnovu opisa mesta radnje, dajnera, bioskopa, muzike koja se slušala nikad ne bismo pogodili da autor, po svoj prilici, nikada nije ni bio tamo.
Ovo je jedna topla priča o letu jednog mladića koje predstavlja prekretnicu u njegovom životu jer su se, kako nas obaveštava u prvoj rečenici, desile dve važne stvari. “Tog leta sam se zaljubio i umrla mi je majka.“ Pripremite se za povratak u srednjoškolske dane, kada je svaka sitnica bila izuzetno važna, kada se svaki pogled uočavao i svaka reč odmeravala, i kada se činilo da će letnji raspust beskrajno trajati.
Izdanje: Plato, 2022. Oko 250 str, meki povez, latinica.