Većina nas je tokom leta raspoložena za nešto laganiji sadržaj, bilo da su u pitanju knjige, muzika ili filmovi. Tokom godina sam povremeno delila preporuke filmskih ostvarenja koja su mi se svidela, a za danas sam spremila neke preporuke koje dosad nisam pominjala (čini mi se).
Najuzbudljiviji i za mene najsmešniji letnji film (i najnoviji od danas pomenutih) je Shotgun Wedding iliti Venčanje za pamćenje. Započinje na probi venčanja Darsi i Toma (Dženifer Lopez i Džoš Damel), gde neočekivano pojavljivanje njenog bivšeg verenika uzdrma atmosferu i izazove napetost mladenaca, što nije ništa naspram onoga što ih čeka na sam dan venčanja, kada postaju meta terorista. Prava letnja komedija nabijena akcijom i smešnim scenama (u kojima dominira Dženifer Kulidž a.k.a. Stiffler’s Mom); meni su u bisokopskoj sali pošle i suze od smeha. Lopezova je dokaz i da s 50 godina možeš glumiti nevestu i pritom izgledati sjajno, a tu je i Leni Kravic, kom, izgleda, godine takođe ništa ne mogu.
The Lost City (Izgubljeni grad) u naslovnoj ulozi donosi američku ljubimicu Sandru Bulok – ona je spisateljica ljubavnih romana koja je malo zapela s inspiracijom. Izbačena iz svog ušuškanog, asocijalnog sveta, silom prilike će se naći u avanturi svog života. Njen veliki obožavalac, milijarder Abigejl Ferfaks (Danijel Redklif – zao i komičan (Abigejl, haha) lik glumca kog je proslavio Hari Poter) kidnapovaće je i primorati da mu pomogne u pronalaženju starog grada koji, navodno, krije ogromno blago. Sandra tj. Loreta će sa glumcem koji tumači glavni lik njenih romana, Alanom Kaprisonom, morati da beži kroz džunglu, izbegne aktivni vulkan i staru kletvu koja je bačena na grobnicu drevnog kralja. Mnogo akcije, bežanije kroz prelepe predele, a ovde i Bred Pit ima svoju epizodu.
The Internship (Stažisti) je film koji su mnogi pogledali zbog (makar i preteranog) uvida u poslovanje korporacije Gugl (Google). Oven Vilson i Vins Von su četrdesetogodišnji gubitnici (ostali bez posla i devojke) koji će se naći u grupi ljudi dvostruko mlađih od sebe, i svi oni pokušavaju da prođu krugove testiranja i dobiju stalno zaposlenje u velikoj kompaniji. Taj generacijski jaz glavni je temelj na kome je izgrađen humor ovog filma, a ljubitelji Harija Potera će se verovatno zagrcnuti prilikom scene utakmice kvidiča.
I da ne bude da se gledaju samo američki filmovi, pomenuću jedan španski, Tenemos que hablar (Moramo da razgovaramo) iz 2016. godine, koji sam gledala pre nekoliko meseci i koji govori o Nuriji i Horheu (Mišel Džener i Hugo Silva), mladom paru koji se razvodi. Nurija je uspešnija polovina ovog para i već ima novog verenika, dok Horheu ne cvetaju ruže i jedva sastavlja kraj s krajem. Igrom slučaja, Horhe će doživeti nesreću dok mu Nurija sprema papire za razvod, te će, iz obzira prema njegovom stanju, ona stalno odlagati taj finalni razgovor i zvanični prekid. Jedna fina romantična komedija za letnje popodne i lepi kadrovi Madrida.
Le sens de la fete (I to je život) francuska je komedija iz 2017. godine u čijem je središtu Maks, organizator venčanja s istančanim ukusom i dugogodišnjim iskustvom. Ovde ćemo dobiti uvid u zakulisne radnje jednog venčanja – deo filma posvećen je pripremama za venčanje, a drugi deo obuhvata samu proslavu. Čarke među osobljem, cvetni aranžmani i šta sve može poći naopako kada je u pitanju ovako spektakularno slavlje – ovo venčanje je megalomanski događaj smešten u dvorac iz 17. veka. Divna scenografija i topla priča o međuljudskim odnosima čini ovaj film ostvarenjem koje vredi pogledati i više od jedanput.
I jedna bonus preporuka koja je aktuelna ovih dana – Tamo gde rakovi pevaju (Where The Crawdads Sing), čisto da se odmaknemo od komedija. Snimljen je po istoimenoj knjizi i govori o devojci koja je sama odrasla u močvari, napuštena od porodice i koja se suočava s optužbom za ubistvo. Radnja je smeštena u šezdesete godine 20. veka i sama priča je pomalo tugaljiva, možda i predvidiva, ali lepa i pitka. Najveći adut su kadrovi prirode – u ovom slučaju američka država Luizijana ‘glumi’ Severnu Karolinu. Autorka knjige, Delija Ovens, zoolog je po struci i veliki deo života provela je u neposrednoj blizini divljine. Film nosi snažnu poruku da se, uprkos teškim okolnostima koje nam život nameće, možemo izboriti za sebe i naći smisao postojanja. Iako sam naišla na brojne preporuke za roman, mislim da je filmska adaptacija dovoljno uspešna da se zadržim na njoj, pogotovo zbog što imam beskrajnu listu knjiga koje želim da pročitam.
Ako imate neke letnje preporuke za film ili seriju, pišite mi.
Zdravo Aleksandra, hvala puno na ovim predlozima, vec sam ih pribelezila, nameravam veceras da pogledam neki od navedenih. „Tamo gde rakovi pevaju“ mi se bas dopao ( film, knjigu kao i ti cu iz istog razloga preskociti).
Predlozila bih ti jednu spansku komediju ako je vec dosad nisi pogledala – „Toc toc“ iz 2017.
I da, hvala puno i na ranijim filmskim predlozima: Perfect strangers 2016 ( originalna, italijanska verzija) odlicna, a na krimi seriju C.B. STRIKE smo se suprug i ja prilicno navukli. Jedva cekamo nastavak!
Srdacan pozdrav od Danijele
Hvala, Danijela, na predlozima, zabeležiću Toc toc tj. evo pokušavam da se setim da li sam gledala, više ne znam ni sama. Dobro je što bar ovde vodim kakvu-takvu evidenciju.
Veliki pozdrav!