Kao priremu pred prolećno spremanje i raščišćavanje (triput zaredom čitam kako sam napisala ovu reč jer mi uvek deluje pogrešno) uzela knjigu Grečen Rubin, Projekat: sreća. Uvek nakon čitanja zadržim nekoliko priručnika na polici kako bih se podsetila ili da me, u ovom slučaju, malo poguraju. I deluje, jer sam se nakon svega 2-3 poglavlja poletno bacila na pospremanje ormara (iz kog sam izbacila veliku kesu punu odeće) i vratila se kursu engleske književnosti koji sam zanemarivala nedeljama (pisaću o utiscima kad završim, ako vas bude interesovalo).
Knjigu sam čitala pre više od deset godina i sad mi je bilo zanimljivo da vidim koliko sam se u međuvremenu promenila i imam li drugačiji pristup Grečeninim stavovima o životu. Ona je knjigu pisala kao sredovečna žena, supruga i majka dvoje dece, autorka nekolicine knjiga (napisala je biografije o Vinstonu Čerčilu i Džonu Kenediju, kao i nekoliko knjiga o navikama i pristupu životu). Kada sam je prvi put čitala, bila sam u srednjim dvadesetim i bez dece (čak sam je jedanput pomenula i na blogu, u OVOM postu), a opet, knjiga mi se u velikoj meri dopala jer pruža mnoštvo konkretnih primera za uvećanje nečeg tako apstraktnog kao što je sreća. Često se oslanja na statističke podatke i citira Semjuela Džonsona, koji joj je jedan od uzora i, mada joj neki zameraju što bogata, privilegovana žena koja živi na Aper Ist Sajdu u Njujorku sme drugima da deli savete o sreći, ne smatram da je zbog toga treba diskreditovati i omalovažavati. Pisci, iako potiču iz različitih sredina, uglavnom i nisu ljudi koji moraju da rade u rudniku od jutra do mraka. Teško da će neko ko je ozbiljno bolestan ili se bori za golu egzistenciju razmišljati o tome da treba češće da pokazuje zahvalnost ili pronalazi zadovoljstvo u malim stvarima.
Projekat: sreća prikazuje nam jednu godinu u Grečeninom životu, koju je rešila da posveti poboljšanju kvaliteta svog života, namenjujući po jedan mesec za svaku od njoj važnih stavki. Počevši od januara, meseca koji mnogi ljudi povezuju sa svežim početkom i novom šansom, Grečen će se svakog meseca pridržavati jedne odabrane odluke, spajajući ih kako godina bude odmicala. Dakle, u februaru će pokušavati da se pridržava i januarske i februarske odluke, i tako dalje, do decembra, kada je cilj održati svih 11 stečenih navika. Autorka je za sebe kreirala 12 kategorija za koje je smatrala da im se treba najviše posvetiti, a to su: Energija, Brak, Posao, Roditeljstvo, Razonoda, Prijateljstvo, Novac, Večnost, Knjige, Pažljivost, Stav i Sreća (koja će objediniti sve prethodne kategorije). Objavljujući novosti na svom blogu, podstakla je čitaoce da kreiraju svoju individualnu tabelu odluka (jer smo svi različiti i nemamo iste prioritete u životu), uz mogućnost preuzimanja i njene tabele. U knjizi je podelila i mnoštvo povratnih informacija koje je dobila od čitalaca bloga, navodeći savete koje je dobila od njih.
Najpre je potrebno odrediti konkretne postupke koji će povećati vašu sreću. Kao i svaki cilj, neminovno je da bude merljiv. Npr. ako neko sebi kaže “Želim da smršam.“, to nije dovoljno konkretno. “Želim da smršam 5 kg do 31.12. ove godine“ je konkretno. “Želim više da čitam“ se pretvara u “Ustajaću sat vremena ranije kako bih stigla više toga da obavim i stvorila u toku dana dodatni sat za čitanje.“ Možeš uspeti u onome što možeš da izmeriš.
Šta sam naučila čitajući?
Žene misle da je razgovor licem u lice intiman trenutak, dok se muškarci osećaju blisko dok rade nešto ili se zabavljaju sedeći pored nekoga. (Kao što je zajedničko gledanje filma).
Ponašajte se onako kako želite da se osećate. Ako želite da budete lepo raspoloženi, osmehujte se češće. Nesvesno poprimamo raspoloženje drugih, bilo da je ono dobro ili loše.
Većinu dečjih frustracija ne izaziva to što ih primoravamo da rade nešto, već prosta činjenica da ih ignorišemo.
Ako hoću nešto da postignem, moram da idem napred bez neprestanog samoispitivanja.
Krš privlači još krša.
I novac i zdravlje uglavnom imaju negativan uticaj na sreću – njihov nedostatak donosi mnogo više nesreće nego što njihovo posedovanje donosi sreće.
Istraživanja pokazuju da agresivno iskazivanje ljutnje ne oslobađa od besa već ga povećava. S druge strane, kad ne iskažete ljutnju, ona često nestaje bez ostavljanja ružnih tragova.
Ne nositi odeću traćenje je isto kao da je bacate. (Ne čuvati ništa za “specijalne prilike“ jer takve prilike možda nikada neće doći).
Prihvati ono što te čini srećnom, a ne ono što bi želela da te čini srećnom.
Pre završetka poslednjeg poglavlja, poslala sam mejl svom suprugu (slika zagrljenih pandi) skroz neobavezno; tako da, hvala Grečen na inspiraciji. Budite riznica srećnih uspomena lepa je misao koja se provlači kroz knjigu i podseća nas na to da razmislimo o tome kako bismo želeli da nas pamte – da li po zvocanju i prigovaranju ili vedrini duha. Grečen je želela da svoju decu ujutru češće budi pesmom. Ja svoju budim poljupcima, pa mislim da ne moram da poradim na tome (mada, došlo mi je jednom da citiram Nindža kornjače i kažem Ustajte, smrdljive lenštine i smejem se sama sa sobom toj “fori“, ali ne mislim da su smrdljivi niti da su lenštine, i bojim se da bi se šokirali.) Da li se još neko seća te epizode? (evo LINK na 1:36) Deca su samo jednom mala i, iako roditeljstvo ume biti i te kako naporno, godine prolete, a nama ostaje nostalgija za danima za koje smo mislili da su nam teški.
Istraživanja pokazuju da kritične osobe često doživljavaju kao oštroumnije. Ljudi su procenili pisce negativnih prikaza knjiga kao stručnije i kompetentnije od onih koji su napisali pozitivne kritike. Iako oduševljenje deluje lako i nepristrasno, zapravo je mnogo teže prihvatiti nešto nego ga omalovažiti. Opasnije je.
Lako je biti težak; teško je biti lak.
Sećam se kako mi je prilikom prvog čitanja poglavlje o duhovnosti (Avgust) bilo dosadno i da sam jedva čekala da ga pregrmim. Ovog puta mi je prosto proletelo. Nije loše imati uzora, bilo da je u pitanju zen učitelj, katolička monahinja (poput Grečeninog uzora, Svete Tereze), poznati ili manje poznati umetnik, naučnik, sportista ili nešto deseto. Neki ljudi imaju moć da nas motivišu i inspirišu svojim postupcima, makar to bila i samo jedna sfera našeg života.
Možda ste primetili da povremeno volim da presečem romane koje obično čitam i uzmem neki priručnik, kao neku pauzu ili reset. Prija mi sagledavanje stvari iz tuđeg ugla, mogućnost da saznam nešto što mogu primeniti u svom životu, kao i to što nisam obavezna da čitam u kontinuitetu, već sama raspoređujem kada i koliko ću pročitati, hoću li se držati redosleda ili ne. Podvukla sam mnoštvo citata i pronašla se u nekolicini navedenih situacija (mada sam svakako više easy going od Grečen). Drago mi je što sam se vratila ovoj knjizi. Sada ću je spakovati, pa ćemo se možda ponovo družiti za deset godina.
Podaci o izdanju: Naslov originala: The Happiness Project, Gretchen Rubin, 2009. U Srbiji objavljeno: Laguna, 2010. Budući da je izdata pre više od decenije, kod nas je knjiga rasprodata.