Stigosmo i do polovine ove godine (kad pre!), a nisam vam baš redovno prijavljivala šta sam čitala. Povremeno bih uslikala za IG stori šta trenutno čitam, ali se nisam pretrgla od deljenja utisaka, a kamoli prikaza & recenzija. Hajde da se osvrnemo na neke od knjiga koje sam dosad pročitala, a vi vičite tj. pišite ako vas još nešto bude zanimalo.
Lažni prijatelji Džejn Falon
Ovo je jedna od knjiga koje bih ekranizovane gledala u bioskopu s drugaricom jer bi od nje mogla ispasti lepršava komedija s londonskom pozadinom. Ejmi i njen verenik Džek se viđaju na daljinu jer je ona angažovana na snimanju serije u Njujorku. Budući da Ejmina najbolja prijateljica Melisa proslavlja 40. rođendan, Ejmi će, kako bi joj priredila iznenađenje, nenajavljena doći u London. Ispostaviće se da će Ejmi biti ta koja će doživeti veliko iznenađenje jer će saznati da je Džek vara. Ne znam kako je spisateljici pošlo za rukom da se uopšte ne vežemo za Ejmin lik jer bi, po svemu sudeći, trebalo da nam bude simpatična. Imamo sve elemente za to: pisano je iz njene perspektive, prevarena je i odlučuje da se osveti, upada u sitne neprilike pokušavajući da izgradi glumačku karijeru, ima mačku… Ipak, motiv koji bih izdvojila kao važan je upravo lažno prijateljstvo – toksična simbioza dveju žena od kojih je jedna koja uvek mora biti lepša, uspešnija i glasnija od druge. Druga je ta koja joj povlađuje, dopušta joj da se ističe i kupa se u njenom sjaju, naviknuta da obitava u senci. Verujem da je ovo neretka pojava u stvarnom životu i dopada mi se što je autorka na nju skrenula pažnju i pružila svoju verziju razrešenja jedne komplikovane situacije. Sama knjiga je tipičan čiklit za plažu ili za one dane kada nemamo koncentracije za neko ozbiljnije štivo – a ja sam ih imala poprilično u poslednje vreme. Dovoljno je interesantna da nas zaokupi tokom vrelih letnjih dana.
Sahalin Eduard Verkin
Ova knjiga predstavlja suprotnost Lažnim prijateljima jer je sve samo ne lepršava. Štaviše, prilično je turobna (a kakva bi i bila s obzirom na to da je radnja smeštena u budućnost, pa je još pisao Rus). Dakle, postapokaliptična fantastika (ili distopija, ako više volite) u svom punom zamahu. Ne samo da šolja čaja predstavlja luksuz, već i sama činjenica da ste živi treba da vam bude dovoljna; o privilegijama da ne govorimo. Kataklizmu je osim Japana malo ko preživeo, a naša junakinja, mlada Lila, po zanimanju futurolog, zaputila se na ostrvo Sahalin, koje otelovljuje sistem kaznenih ustanova, i koje je jedan od likova opisao ovako: ‘‘Sahalin je vrlo zbunjujuće ostrvo. Neraskidiva mešavina. Pravo zmijsko gnezdo. Izvinite, mislim da se čaj hladi, vratiću vodu da proključa.“ Prvu polovinu romana sam relativno brzo pročitala, a onda sam ostatak razvukla, tako da mi je trebao ceo mesec da je dovršim. Na kraju sam bila srećna što nije duži od svojih 348 strana. Ako vas izrazi poput “raspadnuti leševi“ ili “kolonija gmižućih“ dovode do užasa, ovo nije knjiga za vas. Likovi su pristojno iznijansirani, razmer deskriptivnih i akcionih momenata je zadovoljavajući, ali sveukupan utisak je: sumorno.
Trenuci sreće Šeli King
Roman je pisan u prvom licu i moram odmah da vam priznam da ga nisam pročitala do kraja. Glavna junakinja je bibliotekarka koja volontira u jednoj maloj kalifornijskoj knjižari i samo to okruženje je dovoljno da vas u početku zainteresuje i izmami osmeh kada shvatite da je Megi ljubiteljka knjiga poput vas. Čitajući polovni primerak Ljubavnika ledi Četerli za čitalački klub kome je odlučila da se pridruži, Megi će naleteti na nežnu prepisku dvoje čitalaca pomenutog romana, Henrija i Ketrin. H i K su, po svoj prilici, pozajmljivali knjigu iz biblioteke i na njenim marginama, na kraju, ugovorili i sastanak, a Megi će se mnogo zainteresovati za njih i pokušati da sazna ko su. Megi se spetljala s izvesnim Radžitom koji vozi bicikl i nosi sandale i, po svoj prilici, nešto krije. Ja sam, ako nisam pomenula, namćor kog smaraju romanse i tuđe ljubavne priče i srce mi treperi na Meginog kolegu koji je ljubitelj fantastike, te sam se nadala da će biti više akcije u odeljku s takvim knjigama, a kojoj će kumovati debeli mačak Grendel, maskota knjižare Vilin konjic. Videvši da od toga nema ništa, prestala sam sa čitanjem, tako da Trenuci sreće ostaju nedovršeni. Stvarno mi je žao zbog toga jer sam knjigu dobila od drugarice na poklon (njoj se svidela), a poklonu se ne gleda u zube i bojim se da ne ispadnem preoštra jer mi onda možda više neće poklanjati knjige.
Dignuto sidro Rastislava Šejić
Roman je pisan u epistolarnoj formi. Dopisivanje je između Ljudmile, spisateljice u pokušaju koja odlazi u Budimpeštu na kurs pisanja, i Vladimira, njenog prijatelja i glumca u pozorištu. Primetićemo kako su Ljudmiline poruke mnogo duže i, iako isprva predstavljaju pravo izveštavanje o tome kako joj je u stranom gradu i porodici pod čijim je okriljem smeštena, kasnije prerastaju u roman unutar romana. Unutar kog se kasnije javlja još jedan roman. Da. Mislim da su ga mnogo zakukuljili i dobro je što su zabeležili porodično stablo familije o kojoj Ljudmila ispreda svoju knjigu kako bismo se lakše snašli (mada mi se čini da tu ima greška i da umesto Tajana piše Tatjana, a umesto Nina stoji Nemanja). Nadam se da ovo ne zvuči kao da sam cepidlaka već da pokazuje da sam pažljivo čitala knjigu koja je, ipak, lepo zamišljena i izvedena. Pisaću još o njoj na Instagramu.
Neznanac u mom grobu Margaret Milar
“Izuzetno originalno“ navodi se pohvala Agate Kristi na koricama, zbog čega sam i kupila ovu knjigu (a i bila je na velikom sniženju), plus sam bila raspoložena za krimić. Objavljen je 1960. godine (“A stranger in my grave“), a kod nas ga je izdala Čarobna knjiga. Hvala Bogu, ovaj je pisan u trećem licu, što je dobrodošla promena posle svih gorenavedenih ispovesti. Dejzi, mlada udata žena, počinje redovno da sanja nešto što je prožima jezom – naime, vidi sopstveni grob, s datumom smrti od pre dve godine. Iako i dalje veoma živa, Dejzi posmatra san kao znak da u njenoj prošlosti postoji nešto što treba rasvetliti, tako da se obraća za pomoć privatnom detektivu, u nadi da će zajedničkim snagama uspeti da rekonstruišu taj dan u njenom životu. Istraga će je navesti da detaljnije pročeprka po porodičnim odnosima, pogotovo s odsutnim i nepouzdanim ocem. I ovde mi je prvi deo romana bio interesantan i osvežavajuće pitak, međutim, fokus je kasnije prebačen na druge likove, skrajnuvši našu Dejzi, pa je Milerova tu izgubila moju pažnju. Atmosfera podseća na noar filmove, a sveukupni utisak je na kraju ispao osrednji. Niti za preporuku niti za potpalu.
Ubica Aleksandros Papadiamandis
Ubicu sam već pomenula i preporučila na Instagramu, tako da ne bih dužila. Jedna od boljih knjiga koje sam čitala u poslednje vreme. Na početku zatičemo staricu Hadulu koja pomaže svojoj kćeri, porodilji, oko novorođenčeta. Beba je devojčica, a uz to i bolešljiva, i u Haduli se javlja pomisao na to kako bi bilo zgodno kad bi beba prosto izdahnula i oslobodila muka svoju napaćenu majku. Surovi realizam patrijarhalnog okruženja i majstorski prikaz glavne anti-junakinje čine ovo kratko delo vrednim pažnje. Motiv zločina i kazne koja sustiže protagonistu ne samo u vidu ljudske pravde posredstvom predstavnika zakona, već i one nevidljive, nezaustavljive – naše savesti. Nju je, primera radi, maestralno predstavio Zola u Terezi Raken.
Najuži krug Viveka Sten
Opet se upecah na pomen Agate – ovog puta na koricama stoji “Švedska Agata Kristi“, što obećava krimić koji drži pažnju, a to sam i dobila. Dramatično ubistvo na samom početku i krug osumnjičenih koji se sužava, dok na samom kraju ne otkrijemo identitet ubice. Ovo je zapravo drugi deo serijala o policijskom inspektoru Tomasu Andreasonu, kome pomaže advokatica Nora Linde. Prvi deo se zove Tamna voda i u Najužem krugu će se autorka više puta osvrnuti na prethodni deo, otkrivši nam i ko je ubica u prvoj knjizi. Zbog toga bih preporučila da najpre čitate Tamnu vodu ako ste u mogućnosti, mada se Najuži krug može čitati i kao samostalna knjiga. Meni je žao što ne uzeh i prvi deo jer mi se dopalo Vivekino pisanje – krugovi razgovora s osumnjičenima, baš poput onih u Agatinim knjigama, pa usput svedočimo još jednom ubistvu da bude zanimljivije, i na kraju rasplet, a sve začinjeno ličnim dramama glavnih junaka Tomasa i Nore.
Nadam se da sam uspela da vam približim neka od ovih dela i pomogla da rešite nedoumice u vezi sa njihovim čitanjem. Krčka se i drugi deo.