Septembarski bluz

Raspršuju se poslednji dani leta kao kapi bronze goddess parfema koji sam koristila poslednje dve godine. Septembar predstavlja neke nove početke. Morali smo da se oprostimo od vrtića u koji smo išli skoro sedam godina jer je, nažalost, zatvoren i od ovog meseca idemo u drugi. Počinje nova školska godina. Moje porodiljsko odsustvo je prošlog meseca isteklo, ali se neko vreme neću vraćati na posao. Možda ovo zvuči bahato kao da imam priliku da biram; zapravo i imam i nemam. Kad ste udati za pomorca, a imate malu decu, teško je održavati karijeru i morate da kalkulišete ko će od vas da radi i koliko, kako porodica ne bi trpela. Ni finansijski ni emotivno. Trenutno sam sama i iskoristiću ovaj period da pozavršavam neke započete onlajn kurseve, vratim se fizičkim aktivnostima i obavim preostale preglede. Izgleda da su moje plombe rešile da se sve ofucaju istovremeno, pa ove nedelje provodim na zubarskoj stolici (i zubarku sam promenila; još jedan novi početak). Nisam otišla ni na jedan trening godinama. Nisam imala volje niti energije. Nije da se uz troje dece i psa ne krećem dovoljno, ali ne mislim da sam u formi. Počeću sa pilatesom (u svojim ranim tridesetim sam godinama, uz kardio treninge, išla na pilates i stvarno mi je prijalo), ali ću sad najpre probati kod kuće na (još neraspakovanoj) podlozi za vežbanje i Youtube dok se mišići ne podsete šta treba da rade.

Što se tiče zdravstvenih pregleda, poslednje 2-3 godine napravim listu (što sam starija, ta lista je sve duža) rutinskih pregleda koje treba da odradim i, kad sve završim, kupim sebi nešto lepo. Zubar, ginekolog (PAPA, kolposkopija, ultrazvuk i brisevi), ultrazvuk dojki, krvna slika i biohemija. Zbog sestrine bolesti sam prošle godine upala u začarani krug i obavila više kontrola nego ikada; sad se trudim da to držim pod kontrolom i ne podebljavam svoju fasicklu s nalazima nepotrebno. I manje sam opterećena.

I knjigama želim da se pozabavim – imam nekih klasika i serijala fantastike koji mi godinama stoje na polici, čekajući kad ću imati dovoljno slobodnog vremena da im se posvetim. U poslednje vreme sam čitala “letnje knjige“, nešto što ne zahteva mnogo koncentracije i dozvoljava redovne prekide, i što može da se podnese na gotovo nesnosnim vrućinama kojima su nas jul i avgust počastili. Svoju biblioteku manje-više redovno ažuriram, ali mi predstoji neko ozbiljnije jesenje raščišćavanje jer, pogodili ste, ponovo nemam mesta. Nije trebalo da ovog leta kupujem sve što mi padne pod ruku jer sam završila s kamarom romana koje ni ne znam gde da smestim, pa mi stoje na komodi u spavaćoj sobi. I dok sve ovo pišem, razmišljam da uzmem Na večeri s ubicom jer sam videla da je u Vulkanu na 50% popusta. Ali, dobro, to se uklapa u moju odluku da ne budem prestroga prema sebi i da snizim kriterijume kojima treba da se upravljam. Kamo sreće da svi imaju poroke kao što je ovaj moj i tako to.

Lepo se odmorite za vikend i sledeći post će biti o knjigama, obećavam.