Breakfast with Seneca: A Stoic Guide to the Art of Living
Nisam nikada pročitala nijedno Senekino delo (osim ponekih odlomaka i citata), ali čim završim rad na blogu (koji je bio na pauzi i čekao da ga se opet zaželim), idem u knjižaru da kupim Pisma prijatelju.
Da kažem samo reč-dve o autoru, Dejvidu Fajdleru (David Fideler): Doktorirao je filozofiju (studirao je pre toga starogrčku filozofiju i sredozemne religije), a radio je kao univerzitetski profesor, urednik i izdavač. Amerikanac je koji trenutno živi u Sarajevu. Doručak sa Senekom njegova je peta i poslednja knjiga za sada.
Doručak sa Senekom nastao je doslovno iz Fajdlerovog rituala da ujutru posveti nekoliko minuta iščitavanju Senekinih dela i na taj način se pripremi za predstojeći dan. Iako stari dva milenijuma, Senekin način razmišljanja i saveti mogu biti primenjeni i danas jer, kako autor kaže, iako smo u tehnološkom smislu znatno napredniji, u psihološkom smo i dalje isti, na nivou naših davnih predaka. Sve što je važilo tada, važi i danas – ljudska ambicija, vrline i mane, radovanje i tugovanje, stres i razonoda; zapanjujuće je zastati i razmišljati o tome kako su i njih mučile iste brige kao nas, uz sva naučna dostignuća i načine da sebi olakšamo život.
Moja bliska prijateljica odavno se nosi s gubitkom majke i rekla mi je da joj je Seneka u mnogim trenucima pomogao da prebrodi emotivne krize i zaista verujem da nam čitanje određenih knjiga može biti podrška u teškim trenucima ukoliko se udubimo i pokušamo da primenimo ono što smo u njima pročitali.
Pojam stoicizma su ljudi tokom godina počeli nešto drugačije da shvataju od onog izvornog, te se tako izraz stoički koristi u značenju suzbijati sve emocije, što je daleko od pravog učenja. Umesto suzbijanja negativnih emocija, potrebna je njihova transformacija putem razumevanja.
Iako su prvi stoici bili stari Grci, Fajdler je odabrao Seneku za svog duhovnog učitelja. Jedan od razloga je to što je rimski stoicizam njemu bliskiji i prijemčiviji od starogrčkog, a drugi leži u tome da je Seneka prvi veliki stoički autor čiji je opus u najvećem delu sačuvan (za razliku od dela njegovih prethodnika). Seneka je rođen oko 4. godine p.n.e. u imućnoj porodici viteškog staleža, u današnjoj Španiji. Bio je član Senata u vreme Kaligule, a kasnije i u Neronovo doba. Jedino dete mu je umrlo dok je bilo još beba (ovo ističem zbog njegovog pisanja o tome kako se nositi s tugom i gubitkom), a sam Seneka dočekao je starost i najveći deo života proveo okružen bogatstvom.
Doručak sa Senekom donosi nam tumačenje najznačajnijih njegovih poduka, probranih i grupisanih tako da se mogu čitati, kako kontinuirano, tako i u delovima. Lično nisam pravila pauze i pročitala sam knjigu odjednom, uz mnoštvo podvučenih rečenica koje ću čuvati kao podsetnike kada skrenem s puta. Jer život jeste put, “a svaki put mora nekuda da vodi“. Glavni pojmovi filozofije stoicizma su vrlina ili izvrsnost karaktera (to je nešto što nosimo u sebi), življenje u skladu s prirodom (jer u prirodi postoji racionalnost i način na koji ona izvandredno funkcioniše), poznavanje sebe i ljubav prema čovečanstvu kao zajednici.
Stvarno ne bih želela da se ovaj tekst svede na prepisivanje mudrih misli iz knjige jer bi to potrajalo, a svakako ih možete pronaći širom interneta. Ono što je meni ključno su tumačenja i saveti nekog starijeg i mudrijeg i njihova implementacija u najvažnije oblasti svakodnevnog života; to doživljavam poput duhovnog vođstva. Značajna su mi zapažanja o tome kako se nositi sa smrću i tugom, ograničenjima vremena koje nam je preostalo, prijateljstvu i ličnom napretku. Čitala sam o tome kako suzbiti gnev, koji su stoici smatrali najtoksičnijom od svih ekstremnih negativnih emocija. Oni su bes doživljavali kao oblik privremenog ludila, a kao najbolji lek tome videli su odlaganje: prostor koji postoji između stimulusa i rekacije u kome leži naša moć da odaberemo način na koji ćemo odgovoriti. Zapravo, čitavo shvatanje da je sve što nam se dešava spoljašnji faktor na koji ne možemo da utičemo, ali možemo da utičemo na to kako reagujemo na te događaje je nešto što mi zvuči odbojno u isti mah, dok ne shvatim da nemam ništa pametnije da smislim. Mogu da besnim i plačem ili se zakopam negde dok mi se život ne završi, ili mogu da prihvatim to što se dešava i potrudim se da proživim vreme koje mi je preostalo tako što ću pomoći sebi i drugima.
Budućnost još ne postoji. Treba vraćati um iz budućnosti u sadašnjost.
E, sad, postoji nešto što mi je kontradiktorno u stoičkom učenju: “Nema ničeg goreg od brige zbog budućnih događaja koja navodi naš um da drhti od bezrazložnog straha.“ Treba živeti u sadašnjem trenutku; češće patimo u mašti nego u stvarnosti. Većina anksioznosti se bavi onim što bi moglo da nam se desi u budućnosti. Nemoj biti nesrećan unapred. S druge strane, Seneka podstiče treniranje uma na nedaće koje će nas neminovno zadesiti tokom života jer je nemoguće da ih izbegnemo. Seneka kaže: “Ono što je dugo očekivano, lakše podnesemo kada dođe.“ To (dugo) očekivanje budućih nevolja neminovno povlači i razmišljanje o njima pre nego što će se dogoditi. Dakle, treba razmišljati o tome. Gde je granica između umerenog i preteranog? Nije mi to isto kao da, primera radi, ne razmišljam o tome da će buknuti požar ili zemljotres, ali imam spremljen ranac za slučaj da moram da bežim jer tu odvajam umni i fizički deo pripreme. Možda će mi biti jasnije kad pročitam originalno delo.
Dopada mi se što ovo nije priča o autorovom životu i neke njegove pojedinosti (poput brige za svog malog sina i tuge zbog smrti oca) naveo je u poglavljima gde je to imalo svrhu ilustracije filozofskog učenja i njegove primene u svakodnevnom životu.
Stalno treba da budemo svesni da je sve što imamo privremeno – i predmeti i ljudi, i ovaj život – sve nam je pozajmljeno, a pozajmljeno se pre ili kasnije mora vratiti. Sadašnji trenutak je sve što imamo. To svi već znamo, ali ipak većina nas mnogo vremena provodi razmišljajući o prošlosti ili budućnosti; to jeste neizbežno, ali nastaje problem ukoliko preteramo i u toj okupiranosti propustimo život koji nam se dešava i koji nikog ne čeka. U ovoj knjizi sam našla više od praznih fraza i uobičajenih floskula koje služe za popunjavanje prostora i, za razliku od mnogih pripručnika koje sam pročitala poslednjih godina, ne vrti istu poruku do besvesti već se posvećuje svakoj važnoj temi pojedinačno. Primetila sam još nekoliko naslova koji govore o stoicizmu, ali ću se, kada je o interpretacijama reč, zadržati na ovoj knjizi i prionuti na čitanje izvornog materijala. Zapravo, prejuče sam kupila knjigu Pisma prijatelju i smestila je pored kreveta za skoro čitanje.
Link ka platformi Goodreads na kome se mogu naći utisci drugih čitalaca ove knjige: https://www.goodreads.com/book/show/56769533-breakfast-with-seneca