Nova rubrika na pomolu! Možda bi se i odeljak 3xTriler (koji se provlači na blogu već godinama) mogao svrstati u štivo za vikend, ali među njima ipak ima i obimnijih (khm Galbrajt), koje ni uz najbolju volju ne bih uspela da pročitam za 2 dana. Tako da će se ovde ipak naći šarolikiji izbor, a ono što je zajedničko svima njima je da se brzo čitaju i ne zahtevaju preterano udubljivanje (zapravo, i ne sećam se kad sam pročitala nešto što zahteva. Takav mi je period naišao i ne nazirem mu kraj). Takođe, videh da su obe knjige o kojima ću pisati danas dobile vrlo slične Goodreads ocene, a nijednu nisam viđala na domaćem bukstagramu (koliko se sećam). Dakle, danas vam predstavljam dve kod nas ne baš popularne niti cenjene knjige, a koje su meni bile sjajna razbibriga.
Poslednja gospođa Pariš je knjiga koju nisam mogla da ispustim iz ruku. Napisale su je dve sestre, Lin i Valeri, pod zajedničkim pseudonimom Liv Konstantin i idealna je za odmor ili vikend kad vam je stalo samo do odmora ili razonode; može da se pročita za dan-dva jer stranice same lete. Amber Paterson i Dafni Pariš se upoznaju u teretani i zbližavaju jer dele istu muku – mlađe sestre koje su im preminule od teške bolesti. Ono što Dafni ne zna je da je Amber ambiciozna mlada žena kojoj je cilj u životu da se uda za milionera, a bacila je oko na Dafninog muža Džeksona koji je prezgodan, šarmantan i neizmerno bogat. Malo-pomalo, toliko se infiltrirala u život porodice Pariš da im je postala gotovo nezamenljiva, sa skrivenim ciljem da istisne Dafni i postane nova gospođa Pariš.
Svesna sam da će mnogi ovaj roman smatrati površnim, ali je meni bilo fascinantna Amberina upornost i težnja za napretkom i usavršavanjem, kao i način na koji su likovi manipulisali jedni drugima. Takođe, ovo mi je bio prvi put da čitam knjigu nakon što sam i ja izgubila sestru, tako da sam mnogo više saosećala sa Dafni i razumela dubinu tuge koja ju je pratila celog života. Mogla bi vam se svideti ako volite knjige poput Kućne pomoćnice Fride Mekfaden.
Pseudonim Aleksandra Endruz
Svet izdavaštva i autorka bestselera koja krije svoj identitet delovali su mi kao sjajno polazište za roman, tako da sam ga kupila. Moram da kažem da su korice obeju knjiga o kojima vam pišem danas pomalo odbojne i ne deluju mi kao dobar izbor da privuku čitaoca. Ali, šta ja znam, ja sam samo kupac.
I ovde imamo 2 junakinje, od kojih jedna zavidi drugoj, uspešnijoj u polju koje nju interesuje. Florens Darou je pomoćnica urednika u izdavačkoj kući, a san joj je da jednog dana postane neko i nešto. Mašta da i ona postane autorka bestselera i neko čije će se zapisane misli naveliko čitati i citirati. Nosi komplekse jer potiče iz skromne porodice – majka je priprosta žena nikada ostvarenih ambicija, a otac nepoznat. Život u Njujorku otvorio joj je vrata sasvim drugačijeg sveta i Florens žudi da postane deo njegove intelektualne elite. Kada joj se bude ukazala prilika da radi za Mod Dikson, tajnovitu autorku proslavljenog romana Misisipi fokstrot, Florens će je oberučke prihvatiti i naći u situaciji o kojoj nije mogla ni da sanja.
Izdvojila sam neke delove iz kojih bolje upoznajemo Florensinu ličnost:
Taj stil nije ličio ni na šta što je Florens ikada pročitala: oštar i divljački, bezmalo nasilan. Istini za volju, nije marila da li je Mod Dikson žena ili muškarac. Znala je da je pisac te knjige, ko god bio, autsajder, baš kao i ona sama.
Nikada nije razumela ljude koji su sebi uskraćivali stvari koje su želeli.
Florens se sutradan ujutro probudila sa osećajem da se osoba koja je bila do prošle noći jednostavno stropoštala, kao mrtav nokat prisiljen da ustupi mesto novom koji raste ispod.
I, dok u Poslednjoj gospođi Pariš imamo dvostruku perspektivu – poglavlja napisana iz ugla obeju junakinja, Amber i Dafni, u Pseudonimu znamo samo ono što Florens zna. Nemamo uvid u misli “Mod Dikson“ i sve vreme smo svesni da ona mnogo toga krije, a otkriva samo ono što je neophodno.
Dopao mi se cinizam autorke i opis sveta u kome nema mnogo empatije već svako gleda samo svoje interese, ne prezajući od toga da ugrozi druge ukoliko mu zasmetaju u ostvarenju ciljeva. Nema mnogo likova; neki su možda i suvišni. Knjiga ima dobru dinamiku i spoj sporijih i bržih sekvenci, s dvostrukim preokretom. Tempo je relativno spor (što mi nije smetalo) do odlaska naših junakinja u Maroko, a tamo nas čeka čitav niz neočekivanih događaja. Ne bih je svrstala u trilere; možda je više drama, a ostavljeno je prostora i za nastavak (mada može i ostati ovako, na jednoj knjizi). Od mene je dobila solidne 4 zvezdice. Mogla bi vam se dopasti ako volite Talentovanog gospodina Riplija.
Naslovi originala: The last Mrs. Parrish Liv Constantine, 2017
Who is Maud Dixon? Alexandra Andrews, 2021